Molitva

[Helena]

Strava
nisam se ovome nadala, ali ispalo je super...
znaci molitva je telefonska linija do Boga
pa ako uspe Bog je kod kuce, ako ne ...

Pa znas molitvu i ja tako posmatram, zato ja bogu i ne telefoniram, toliki ljudi su ga vec dovoljno smorili, samo mu jos ja falim Pa dodjavola ako to danas molitva predstavlja onda bolje da se nikad niko nije ni setio za nju, zasto ljudima davati laznu nadu, da ce im se zelje ostvarivati samo ako se dovoljno puta pomole, ili da ce im biti oprosteno ako odu u crkvu itd. Bogovi ne traze da ih molimo, ja bogove posmaram kao energije, a Svaroga kao sadrzaoca svih njih, celokupnu energiju. I sanovnike nase lepe planete Zemlje posmatram kao energetska bica, a medju energijama je potreban oredjeni vid komunikacije a ne moljelje.

I uvek je dam-dash i ako je samo uvo da te saslusa.

Shto se ovog tice bas se i ne bih slozila, na pr. kod Paganizma, vera je veoma individuana, sto je veoma bitno jer svako ima mogucnost da svoje nacine komunikaije(kako rece Gwydion ) razvije i prilagodi sebi, tako ne mozes ti sa bogovima dam - das, vec da samo dajes, a dobices po zasluzi

[selena]

Od molitve stigosmo do ...

poz

[Michael de Vie]

Sto se tice molitvi, mislim da je to jako individualna stvar. Slozio bih se sa Karlom da takav pristup radu sa odredjenim bozanstvom moze biti pogodniji od drugih, ali ne i neophodno.

Ne vidim molitvu kao nesto sto sluzi kao odraz sluzenja nekom Bogu ili Boginji, vec kao vrstu priziva uticaja doticnog/doticne u nas zivot. Bogovima treba pristupiti sa strane prijateljstva i sa strane traganja za istim ciljevima. Samo moliti se a ne raditi nista u pravcu tog zajednickog rada je uzaludno i predstavlja trosenje vremena.

[ARTHuR]

Čak i u pravoslavnom hrišćanstvu oni malo upućeniji će da vam kažu da je molitva oblik meditacije. Osim ako imaju ideološki otpor prema terminu "meditacija".

Uzmimo vrhunsku hrišćansku molitvu, srčanu, ona je potpuno u praksi odvojena od ideje molbe, iako u svom tekstu sadrži molbu Gospodu da te "pomiluje grešnog". Mešutim, u praksi je to prosto poštapalica za meditativnu težnju ka Bogu.

Na kraju krajeva, ogromna većina molitvi je takva.

One druge su uglavnom jednokratna obraćanja datoj sili, a čim počne da se ma koja molitva ponavlja, ona prerasta u meditaciju, jer posle izvesnog vremena ponavljanje reči dovodi do gubljenja smisla tih reči.

[stojan popivoda]

Čak i u pravoslavnom hrišćanstvu oni malo upućeniji će da vam kažu da je molitva oblik meditacije. Osim ako imaju ideološki otpor prema terminu "meditacija".

Kastanedisti bi rekli da je to postupak koji vodi ka pomeranju položaja skupne tačke...

Pravoslavni isihasti pominju tzv taborsku svetlost, fenomen iluminacije, kao posledicu milosti božje izazvane požrtvovanom molitvom i isposničkim načinom života. Ipak, deo prakse ruskih isihasta podseća na jogu (barem su bliži Indiji). Božje pomilovanje mene grešnog verovatno sa mene skida greh u naletu preporađajuće svetlosti. Kao posledicu toga moje oči imaju bolju vezu sa mojim srcem i onda se za mene kaže da imam prozorljive oči, odnosno oči poput prozora koje nesmetano projektuju moje unutrašnje (pomilovane) sadržaje, dok s druge strane bez zamagljivanja i senki kroz te oči primam svetlost i milost Božju.

One druge su uglavnom jednokratna obraćanja datoj sili, a čim počne da se ma koja molitva ponavlja, ona prerasta u meditaciju, jer posle izvesnog vremena ponavljanje reči dovodi do gubljenja smisla tih reči.

Ne bih rekao da se smisao gubi, nego nestaje konvencionalni značaj pošto se um preobražava usled fokusiranosti na tok molitve. Zapravo tada dolazimo do one metasintaksičke strukture čiji smisao upravo sagledavamo.

[ARTHuR]

[

One druge su uglavnom jednokratna obraćanja datoj sili, a čim počne da se ma koja molitva ponavlja, ona prerasta u meditaciju, jer posle izvesnog vremena ponavljanje reči dovodi do gubljenja smisla tih reči.

Ne bih rekao da se smisao gubi, nego nestaje konvencionalni značaj pošto se um preobražava usled fokusiranosti na tok molitve. Zapravo tada dolazimo do one metasintaksičke strukture čiji smisao upravo sagledavamo.

Aferim, junače!

[stojan popivoda]

....serdare...

[ARTHuR]

Čuj, pa ako smo se jednom i sreli, to ti je kao da smo se i skupa molili. A onaj Isus, Hristos, koji li već, reče davno, kada se dvojica skupe u moje ime....

Mada to beše u ime, ako se ne varam, odavno zaboravljenog Dimitrija Mitrinovića. Ili ti nisi bio tada tu?

[stojan popivoda]

Ne bejah tada tu..... ali čuo sam....

[Ayna]

KJ verzija :" Ask, and it shall be given you; seek, and ye shall find; knock, and it shall be opened unto you.."
(Matej 7:7)


Ask intensely–
like a straight line engraved toward
the object you want;
pray with desire–
as thought you interrogated your own soul about
its deepest, most hidden longings;
and you will
receive expansively–
not only what your desire asked,
but where the elemental breath led you–
love’s doorstep, the place where you
bear fruit
and become part of the universe’s
power of generation and sympathy.

Search anxiously–
from the interior of your desire
to its outer embodiment–
let the inner gnawing and boiling lead you to
act passionately–
no matter how material or gorss
your goal seems at first;
then you will
find fulfillment
of the drive of the flesh
to accomplish its purpose
and see its destiny.
Like a spring unbound, you will
gain the force
of profound stillness after an effort–
the earth’s power to grow new each season.

Knock innocently–
as if you were driving a tent stake or
striking one clear note, never heard before.
Create enough space within
to receive the force you release;
hollow yourself–
purified of hidden hopes and fears,
and it shall be
opened easily–
a natural response to space created,
part of the contraction-expansion
of the universe;
and penetrated smoothly–
as the cosmos opens and closes
around your words of satisfied desire.

- NEIL DOUGLAS-KLOTZ -
translation from the Aramaic, Matthew 7:7

(obozavam ovog covjeka).