Zdrava i dobro balansirana ishrana

#34
Takođe prebačena tema iz arhive.

Kao što Saint reče u opisu ovog foruma, ništa ne vredi zdrav duh i snažna volja, ako telo to ne može da proprati. Telo je "hram", koji treba čuvati, ali i održavati. Osim fizičkih vežbi, higijene, ishrana je jedan od načina da brzo upropastimo svoje telo, ali njome možemo i da ga sačuvamo, a u nekim situacijama možemo i da ga "podmladimo".

Tema nije namenjena diskusijama koji je način ishrane bolji, da li je potrebno jesti meso ili povrće, namenjena je diskusijama o balansiranju namirnica, o njihovom učinku, o tome šta treba izbegavati, kao i o štetnosti nekih namirnica. Ko voli meso, neka ga jede, ko ne voli, neka ga ne jede.
Nemojte ljudi, k'o Boga vas molim!

Re: Zdrava i dobro balansirana ishrana

#37
Artemis wrote:Felis, kaav bi režim ishrane preporučila meni ovo-lakto-vegetarijancu za postepeni (izbalansirani) prelaz na sirovo?

Prosto, prvo ukidaš polako jaja i mlečne proizvode, a onda počinješ da zamenjuješ termički obrađene obroke sirovim. Teško je to reći u jednoj rečenici, tj. u jednom postu, a pri tom nemam pojma šta si uopšte do sada jela.

ovde dovoljno zainteresovana!

Verujem da jesi, ali za sada si jedina. Ako bi bilo bar 5-6 zainteresovanih, imalo bi smisla da pišem o tome, ovako , ako ti nešto negde zapne, pitaj ovde ili na pp, lakše mi je nego da otvaram teme. :)
Nemojte ljudi, k'o Boga vas molim!

Re: Zdrava i dobro balansirana ishrana

#40
Pošto je ovo tema "Zdrava i dobro balansirana ishrana", a nikad u životu nisam videla više štetnih saveta na jednom mestu, osećam obavezu da ostavim ovaj komentar. S druge strane smatram da svako ko je pri zdravoj pameti pre uvođenja radikalnih promena u svoju dijetu, usvajanja informacija iz magazina "Lepota i zdravlje" ili sa sumnjivih sajtova koji propagiraju zdrav način života, a zatim i reprodukovanja istih kao apsolut, treba dobro da se pozabavi proučavanjem materije. U idealnim uslovima moj post uopšte ne bi bio potreban.
FelisDomestica wrote:
Tue Feb 20, 2007 22:48
Najčešća greška je jesti nekoliko koncentrovanih namirnica odjednom. Sve gore nabrojano su koncentrovane namirnice, ali da pojednostavim, nikada ne treba jesti meso, krompir, hleb i salatu istovremeno. Jedino salata nije koncentrovana namirnica, pa je najbolje pojesti meso i salatu, ili krompir i salatu, ili hleb i salatu.
Ovo mi nije jasno, šta su uopšte koncentrovane namirnice? Prvi put čujem za termin.
FelisDomestica wrote:
Tue Feb 20, 2007 22:48
Mleko i mlečne proizvode treba izbegavati. Mleko je korisno samo za mladunce. U odraslom organizmu mleko je odgovorno za stvaranje slobodnih radikala, koji ubrzavaju starenje našeg tela, kako spolja tako i iznutra. Manje štetno je piti fermentisane mlečne napitke, kao što su jogurt, razni vočni jogurti i kefir. Tu se pak suočavamo sa mnogo aditiva, koji su na ovaj ili onaj način štetni, ali o njima ćemo drugom prilikom. Mlečne proizvode kao što su sir ili kajmak treba izbegavati, jer su prepuni mlečnih masnoća. Postoje biljni puteri i sirevi, pa ih treba uvrstiti u ishranu.
Mleko dojilje je korisno za mladunce kako zbog hranljive vrednosti tako i zbog imuniteta. Da mleko odraslom čoveku ne koristi, onda sigurno ne bi postojala laktaza (enzim koji razgrađuje mleko) u našem digestivnom traktu. Priroda je udesila tako da sve što je višak vremenom nestaje, kako se energija (ATP) ne bi trošila na nepotrebne stvari. Zašto bi naša tela uludo trošila ATP na sintezu laktaze? Mleko zapravo sadrži nekoliko antioksidativnih komponenti, kao što je npr. superoksid dismutaza.
Biljni sirevi su veštački proizvod jer se sir pravi od mleka. Često se peru hlorom i ko zna kakvim hemikalijama, što odaje čudan i veštački miris. Ne izmišljajte toplu vodu. "Biljni sirevi" i "vege meso"...
Mlečne masnoće su životinjski lipidi i važni su u ishrani isto koliko su važni i biljni lipidi.
FelisDomestica wrote:
Tue Feb 20, 2007 22:48
Žitarice ne treba izbegavati. Proteine iz žitarica naš organizam usvaja vrlo lako, i nema pri tom nikakvih problema. Našem organizmu je potrebno 6 osnovnih aminokiselina, a ostale je sposoban sam da sintetiše. Mogu se uzeti kroz žitarice, ali samo integralni pirinač i ovas imaju svih šest u sebi. Ostale žitarice se kombinuju u jednom obroku da bismo uzeli sve neophodne aminokiseline.
Postoji devet esencijalnih aminokiselina i šest koje su uslovno esencijalne, odn. njihovu sintezu može da poremeti određena patofiziologija. Aminokiselina ima svuda, ne samo u žitaricama, i nije potrebno uneti svih devet esencijalnih u jednom obroku kao što se nekad mislilo. Verovatno ih i bez obraćanja pažnje unosite svakodnevno, osim ako vam ishrana nije isključiva.
FelisDomestica wrote:
Tue Feb 20, 2007 22:48
Meso nam je nepotrebno, jer aminokiseline koje se nalaze u mesu ne možemo da preradimo u celosti. Osim toga, meso zbog svega kroz šta životinje prolaze tokom uzgoja i klanja ima previše adrenalina, a i hormona straha. Nama je adrenalin nepotreban, jer ga i sami stvaramo u velikim količinama obzirom da nam je ritam života prebrz i pun stresa. Višak adrenalina u organizmu je najčešći uzrok svađa i sukoba.
Jaja su obrok koji je apsolutno nezdrav. Žumance ima previše holesterola, a belance nema ničeg korisnog u sebi, samo je izuzetno teško svarljivo.
Ovo je verovatno najopasnija tvrdnja u celom postu. Manjak vitamina B12 koji se može naći samo u životinjskim produktima, odn. mesu, mleku i jajima dovodi do vaskularnih (srčani udar, stvaranje trombova) i neuromuskularnih oboljenja. Naime, ovaj vitamin učestvuje u procesu mijelinizacije, stvaranja mijelinskog omotača na neuronima, koji pomaže prenošenje signala od mišića do mozga i obrnuto. Imajte na umu da se sve ovo ne dešava odjednom, već je potrebno da prođe sigurno desetak godina, mada i to zavisi od isključivosti ishrane.
Između ostalog, veganska ishrana se nikako ne preporučuje mladim ženama na duge staze jer smanjuje plodnost.
Klanje samo po sebi nije presudno za nivo kortizola (adrenalin nije hormon stresa) već uzgoj. Kupujte pametno.
Žumance nema previše holesterola, prosto ga ima. Postoji neko opšte užasavanje od holesterola (koji je životinjskog porekla) pa nije retko videti na etiketi biljnog ulja da je "bez holesterola", iako nikako ne može da ga sadrži. Belance je bogato proteinima. Jaja su u životinjskom svetu gozba, predatori jedva čekaju da nanjuše neko.
FelisDomestica wrote:
Wed Feb 21, 2007 15:42
Voće je takođe neophodno. Najbolje bi bilo da ga jedete tokom prepodnava, i to oko 30min do 1h pre doručka, jer voće je bazno i razblažuje želudačnu kiselinu, i samim tim usporava proces varenja. Nije preporučljivo jesti ga uveče, ali ako vam se nešto jede, bolje je pojesti voćku nego večerati ili pojesti keks ili čokoladu.

Dnevni jelovnik bi trebalo da izgleda ovako:
- budjenje
- pojesti jednu voćku
- popiti kafu, zeleni čaj, sok ili prosto čašu vode
- doručak
- užina je voćka, ili hranljivi napitak
- pauza izmedju ručka i doručka treba da bude duža nego što ste možda navikli, ali slobodno je popunite biljnim čajevima, sokovima, salatama.
- kasni ručak (taj obrok bi trebalo da je izmedju 18 i 22h, u zavisnosti od ritma vašeg života)
- ako je ručak 2h pre spavanja, onda ne konzumirati nista, a ako je razmak duzi, popunite prazninu biljnim čajevima, sokovima, raznim hranljivim napicima, pa čak i voćem ako ste ogladneli.
Prema ovome, imaćete sedam ili osam insulinskih peakova na dnevnom nivou, a ne znam ni odakle da krenem sa objašnjavnjem zašto je to štetno... Sve u svemu, odlična podloga za dijabetes. Između obroka ne treba piti sokove, grickati i užinati. Voda, čajevi i kafa bez mleka i šećera su u redu. Slatkiš, kao što je negde u postu napisano, nije zaseban obrok i najbolje je uneti ga u okviru pravog obroka, iz razloga koji je gore naveden.
Jesti voće pre doručka, kao doručak, ili uopšte ujutru nema nikakvu poentu jer je u toku spavanja organizam utrošio proteine i lipide za sintezu ćelijskih membrana, pa su proteini i životinjske masti prioritet za jutro. Voće je najbolje jesti popodne, oko pet, kad koncentracija insulina raste i javi se potreba za slatkišima. Uveče baš ne treba da se jede. Dakle, vaše telo ima već podešen sat kad luči koji enzim, u zavisnosti od toga šta mu je tokom dana, i u koje vreme, potrebno (cirkadijalni ritam - na ovome se zapravo bazira hrono ishrana).
FelisDomestica wrote:
Wed Feb 28, 2007 12:42
Sendviči su dobri, ali morate povesti računa šta stavljate u njih. Znači, više povrća, manje kačkavalja, manje šunke (bolje je neka tunjevina)
U tunjevini ima teških metala, posebno žive.
FelisDomestica wrote:
Wed Feb 28, 2007 12:42
Belo brašno je apsolutno nepoželjno u ishrani, jer je preradom uklonjen svaki koristan sastojak iz njega, a ostao je samo skrob, koji sa vodom, kao što znate pravi lepak. Elem, taj lepak se lepi na zidove naših creva i vrlo brzo (zbog određene temperature u našem organizmu) se suši i stvrdnjava i ostaje u vidu naslaga na zidovima creva. Te naslage se tokom godina mogu izmeriti u kilogramima. Ne sećam se baš najtačnije ali svaki čovek ima oko 2,5 do 3,5 kg naslaga u crevima.
Ovo nema nikakvog smisla, zato što varenje ugljenih hidrata započinje u usnoj šupljini sintezom α-amilaze, enzima koji učestvuje u razgradnji α(1,4) glikozidne veze. Skrob na svakih trideset veza tipa α(1,4) ima jednu α(1,6), što znači da su veze tipa α(1,4) daleko zastupljenije. Dok skrob stigne do creva već je uveliko razgrađen.

Sve u svemu, poenta izbalansirane ishrane je upravo to - izbalansirati namirnice i ne prejedati se, a ne biti isključiv.