Julius Evola - jedan esej o pobuni protiv savremenog sveta

#1
Image


Biografija

Julius Evola, čije je pravo ime bilo Baron Giulio Cesare Andrea Evola, bio je italijanski filosof, rasni teoretičar, ezoterista, hermetista i okultista; prečesto njegov angažman unutar fašističkog italijanskog režima zasenjuje njegovo veliko delo kao hermetiste, ezoteriste i okultiste.Rođen je 19. maja 1898. u plemićkoj sicilijanskoj porodici, a umro 11. juna 1974.Borio se u Prvom svetskom ratu kao artiljerijski oficir.Jedno kratko vreme bio je privučen od strane futurističkog pokreta koji je vodio Filippo Marinetti, ali je svojim slikama i poezijom ipak postao eksponent dadaizma u Italiji.

Evola je sebe smatrao čuvarem "Tradicije", a ovde se pre svega misli na tradiciju u vidu magijskog , drevnog pogleda na svet i univerzum, u svetu predanom dekadenciji, organizovanom zlu i duhovnom zaboravu.

Njegov pokušaj da utiče na fašistički i nacistički režim nije uspeo; nije moglo biti govora o širenju magijskih i duhovnih ideja unutar režima koji su bili posvećeni zemaljskoj vlasti, a ne evoluciji čovečanstva, kako je on jedno kratko vreme smatrao.


U dvadesetim godinama XX veka, Evola je ušao u svet duhovnih, trascedentnih i supra-racionalnih studija; interesovanja su ga odvela u okultno, alhemiju i magiju, aposebno je proučavao istočnjačka učenja- tibetanski lamaizam i Vajrayana tantričku jogu, pri čemu je istraživao i upotrebu halucinogenog bilja u cilju širenja svesti.Međutim, kasnije će napustiti i tantru i eksperimentisanje sa biljkama.

1927. godine, u saradnji sa drugim italijanskim ezoteristima, osnovao je "Gruppo di Ur", čiji je cilj bio da da "dušu" fašističkom pokretu putem oživljavanja rimskog paganizma.
Podrška koju je Evola davao fašistima temeljila se isključivo na njegovoj nadi da će fašistički pokret iskoreniti judeo-hrišćansku religiju i uvesti "paganski imperijalizam" koji će za svoj uzor imati Rimsku imperiju.Međutim, Evola nije uživao podrćku fašista; kao i jedan broj drugih eminentnih fašista, Evola se gnušao fašističkog nacionalizma i oslanjanja na mase koje je smatrao zaglupljenim i nesposobnim za bilo kakav napredak, te se u vrlo retkim prilikama pojavljivao na masovnim paradama i okupljanjima koji su bili tako karakteristični za fašizam i nacizam.
Dalje njegovo razočarenje fašizmom usledilo je nakon potpisivanja konkordata između Vatikana i fašističke partije, čime je praktično katoličko hrišćanstvo postalo zvanična državna religija.Nadao se da će moći da izmeni fašističko vjeruju i usmeri ga ka svojoj tardicionalističko-paganskoj filosofiji, i u tom cilju osnovao je 1930. "Torre", dvonedeljni časopis kako bi promovisao svoju konzervativno-revolucionarnu filosofiju i ukazao na demagošku prirodu službenog fašizma.
Fašistička vlada je ugasila časopis i krenula u propagandni rat protiv Evole i njegovog osoblja; taj rat je bio tako jak da je Evola jedno vreme, na insistiranje njegovih prijatelja, bio opkoljen telohraniteljima, ljudim akoji su delili njegove ideje.
Međutim, Benito Mussolini je prošitao Evolino delo "Sintesi della dottrina della razza" i bio toliko impresioniran onim što je nazvao "jedinstvenim rimskim oblikom fašističkog rasizma" koji se temeljio na duhovnom rasizmu, za razliku od brutalnog fizičkog raszima na delu u nacističkoj Nemačkoj, da je odlučio da se lično sretne sa njim.Uz Musolinijevu podršku, Evola je izdao još jedno svoje delo, "Sangue e spirito", koje je bilo u suprotnosti sa nemačkim oblikom rasizma, ali je ipak uživao poštovanje u nemačkim krugovima.
Po izbijanju II svetskog rata, Evola se dobrovoljno prijavio za odlazak na istočni front kako bi se borio protiv komunista, ali je odbijen na osnovu birokratskih zavrzlama stvorenih od strane njegovih neprijatelja.Nakon pada režima u Italiji 1943., prebegao je u Nemačku, gde je radio kao istraživač slobodnog zidarstva, pri Ahnenerbe-u, odelenju SS-a koje se bavilo duhovnim i "duhovnim" istraživanjima.
Imao je običaj da za vreme terorističkog bombardovanja nemačkih gradova od strane saveznika šeta ulicama gradova dok su bombe padale, kako bi "iskušavao svoju sudbinu". Za vreme jednog takvog bombardovanja, geler je oštetio njegovu kičmu i vezao ga za invalidska kolica do kraja života.

Nasuprot uvreženom mišljenju, razlog zbog kojeg je Evola bio naklonjen fašizmu i nacizmu, nije bio rasne ili političke prirode; Evolu je pre svega privlačio koncept države kojom vlada jedan Red, asketsko-militarističke prirode, baziran na principima vernosti i časti.Evola je taj Red video u SS-u; opet, ovde moramo pađljivo da napravimo razliku između ideala kojima je Evola stremio i okrutne stvarnosti koju je SS predstavljao.Ideali kojim aje Evola stremio bili su prevazilaženje elementa ljudskosti, vernost, disciplina, prezir prema smrti, spremnost na žrtvovanje, nesebičnost; može se reći da bi idealan Red, sposoban da vlada narodom i državom, po Evoli, bio mešavina jezuitskog monaškog reda i ideala kojima je SS stremio na papiru.

Razočaran ishodom fašističke ideje, Evola se po završetku II svetskog rata posvetio ezoteriji.Napisao je veliki broj knjiga: "Joga Moći: Tantra, Shakti, i Tajni Put" (1949), "Eros i Misterije Ljubavi: Metafizika Seksa"(1958), "Meditacije na vrhovima: planinarenje kao metafora duhovne potrage" (1974), "Staza Prosvetljenja prema Mitraičkim Misterijama" (1977), i dve političke knjige koje reflektuju njegovo iskustvo: "Ljudi u ruševinama: posleratna razmišljanja radikalnog tradicionaliste" (1953), "Zajahati Tigra: Priručnik Preživljavanja za Aristokrate Duše" (1961), kao i autobiografiju "Il Cammino del Cinabro".

U posleratnom periodu, Evolina dela bila su na ceni među neofašistima, pa je čak završio na sudu optužen za pokušaj obnove fašizma, ali je oslobođen budući nije bilo dokaza za tako nešto, a on sam nikada nije bio član fašističke partije.
Umro je neoženjen, bez dece.


Okultna filosofija

Kako bi sagledali Evolin okultni pogled na svet, moramo prvo da uvidimo koji su njegovi uzori: na njega su uticali, pre svega, mislioci kao što su Platon, Oswald Spengler, Houston Stewart Chamberlain, Arthur de Gobineau, Friedrich Nietzsche, Meister Eckhart, Homer, Jacob Boehme, René Guénon i neki katolički filosofi kao što su Juan Donoso Cortés i Joseph de Maistre.
Neke osnovne koncepte svog dela Evola je "pozajmio" od italijanskog filosofa istorije Giambattista Vico-a, naime koncepte primordijalnog herojskog zakona, prirodnih prava heroja, i značenje indoevropskog latinskog termina "vir" u smislu "mudrosti, sveštenstva i kraljevstva".
Evola je postavio svoj koncept "solarne muškosti" nasuprot "htonskoj muškosti", a koncept solarne muškosti bazira se na "nevezanom nasilju" koje se može naći u Bagavad Giti.
Evola je, kao i Guenon, verovao da čovečanstvo živi u Kali-Yugi, mračnom dobu materijalističkih poriva, i koje je poslednje doba koje će nas posle pročišćenja uvesti u novo Satya Yuga ili Zlatno Doba; bio je ubeđen da fašizam i nacizam u svojoj pročišćenoj formi imaju potencijala da čovečanstvo odvedu do pomenutog, novog Zlatnog Doba.
Osnovni koncept Evoline okultne filosofije može se naći u jednoj reči: Tradicija. Za Evolu, reč Tradicija imala je značenje krajnje slično, ako ne i identično, reči Istina.
U svom kapitalnom delu "Pobuna protiv savremenog sveta" Evola iznosi doktrinu o Četiri Doba, karakterizaciju Tradicije kao ogledala Istine koja je, međutim, podeljena na dve polovine- Tradicija, naravno: jedna je degenerisana, neherojska, povezana sa ostacima lemurijske rase, a druga je herojska, čista Ario-Hiperborejska tradicija.Ova druga je uzrok, po Evoli, usponu Zapadno-atlantske civlizacije koja se do dana današnjeg degenerisala primivši u sebe elemente poreklom sa Juga.Ovde moramo imati na umu da Evola nikako nije bio rasista u vulgarnom, nacističkom smislu te reči; štaviše, on je i sam italijanski narod svrstao u degenrisanu polovinu tradicije, rekavši da je italijanski narod odrožen od rimske pagansko-imperijalne tradicije i da je mač i štiti zamenio mandolinom.Dakle, Evola je pre svega rasista duha, koji tvrdi da je današnja civilizacija degenrisana u tom smislu što više nema za svoj cilj duhovnu potragu i usavršavanje, već je okrenuta tzv. materijalnom napretku i degenreaciji svih herojskih vrlina.
Za Evolu, savršeno društveno uređenje Zlatnog Doba bilo bi ono u kojem su ljdi potpuno duhovni, naime u kontaktu sa tajnim silama Kosmosa i pomoću njih razvili moći koje sa danas smatraju nadljudskim.
Slično hiperborejskoj Gnozi, Evola je u svom odnosu prema hrišćanstvu pravio razliku između a) primitivno-mističnog hrišćanstva i njegovog društvenog razvoja i b) primordijalno-Hiperborejskog elementa u sukobu sa dekadentnim istočnim elementom unutar samoga hrišćanstva.U "Pobuni protiv savremenog sveta" on kaže: "U simbolizmu Hrista postoje tragovi misterijske tradicije, a Isusove reči o osvajanju Kraljevstva Nebeskog i izjava "Rekoh vam: Bogovi ste" nemaju nikakve veze sa patosom hrišćanstva kakvo je danas".Suštinska ideja H(K)rista kao Mesije jeste samo dojek ranih arijevsko-hiperborejskih mitova o Gospodu budućeg kraljevstva Boga Svetlosti.
Evola koristi tajnovitog kralja Melchisedek-a, figuru iz Knjige Postanja koja je Avaramu dala duhovni dar, kao uzor (ur-uzor) za sve dalje pokušaje obnove drevne Tradicije Božanskih Kraljeva, i vidi odjek te tradicije u krunisanju Karla velikog, pred kojim je sam Papa pao ničice.
Idelano društvo bilo bi organizovano u meri u kojoj društvene kaste imaju u sebi duha, i tu se Evola oslanja na indijski kastinski sistem, Platonovu republiku i podelu u srednjevekovnim društvima na seljake, građane, plemstvo, sveštenstvo i religiozno-vojne redove.Ukratko, socijalni status bi odgovarao duhovnim moćima.

Put ka prosvetljenju

Ovo je centralna tema Evoline okultne filosofije.Središnji obejkat te filosofije je Sveti Gral, koji je za Evolu bio simbolizovan, pored standardnih značenja u gibelinskoj tradicji, čiji je eksponent bila nemačka porodica i dinstaija Hohenstaufen, suprotstavljena papizmu.
Evola vidi racionalni aksetizam kao sredstvo pročišćenja i uzdizanja svesti, a njegovu apoteozu vidi u originalnim, neiskvarenim učenjima Gotama Bude; uzevši njegovo učenje kao sredstvo, Evola je pokušao da dokaže da su asketizam, disciplina, vernost stvari i duhovnoj braći i sestrama i apsolutno držanje najviših vrednosti sredstvo kojim čovek može da se oslobodi i preživi, duhovno netaknut, savremeno doba pomračenja svih Tradicionalnih vrednosti i dosegne stanje supra-ljudske transcendentne slobode.Najozbiljnije je preporučivao planinarenje kao sistem duhovne prakse, jer ono zahteva savršeni sklad između svesti i tela, potpunu koncentraciju, sklad pokreta i jasan cilj pred sbobom, koji je on video kao metaforu par excellance: dostizanje najviših vrhova.
Evola nam poručuje da je tradicija u svom najčišćem obliku asketizam; on sadrži u sebi dva osnovna i komplementarna oblika: akciju i kontemplaciju.Asketizam akcije je simbolizovan ratnikom i njeogim postupcima i borbom, dok je asketizam kontemplacije simbolizovan samim asketom, i za Evolu budizam je najčistiji oblik asketizma kontemplacije, koji savršeno služi ratniku u njegovim pripremama za unutrašnje i spoljašnje ratove.
Jedan od oblika asketizma akcije jeste i seksualna magika, kojom je moguće dostići stanje slobode putem fizičke akcije, naime seksa.
kako bi objasnio svoj stav, Evola navodi primarno značenje reči "orgija" kao "stanje inspirisane egzaltacije koja je svoj incijatički posao počela u drevnim grčkim misterijama.Međutim, ako ova egzaltacija erosa koja je nalik drugim oblicima prosvetljenja postane individualizovana (a ovde se treba setiti Klagesovsko-Hiperborejskog koncepta ezoterične ljubavi-moja primedba) ona se degeneriše i završava u obliku tek zadovoljstva ili pohote".
U svojoj seksualnoj filosofiji, Evola je bio naklonjen ezoetričnim hinduitičkim i budističkim školama koje naglašavaju važnost zadržavanja semena kao sredstva ontološke energizacije i ultimativne samokontrole. Smatrao je aksteizam, a posebno seksualni, onako kako se uobičajeno shvata, kao "kontrolu, ograničenje, anti-čistotu, pre nego moralistički koncept."
Evola seks shvata kao "najveću magijsku silu u univerzumu" i kao takvu, predstavnika samog Života.
On je Život posmatrao kao princip suprotstavljen današnjem savremenom svetu koji kroz materijalistički fokus sebičnosti posmatra ceo svet i sve pojave u njemu kao sredstvo zadovoljenja uskih i materijalnih pobuda, a kao jedno od glavnih sredstava dominacije nad ljudskom dušom naveo je politiku; i u svom delu "Zajahati tigra" naveo je tzv. apolitički asketizam kontemplacije, koji savetuje šoveku da dela i bori se u savremenom svetu, ali da o(p)stane intelektualno i duhovno nevezan za njega.
Možda bi bilo najbolje završiti ovaj kratki esej navođenjem simbolizma jahanja tigra; naime, čovek, jašući tigra, koristi njegovu snagu i brzinu kako bi stigao do cilja, a u trenutku kad životinja legne iscrpljena, iskoristi momentum i destruktivne sile iskoristi kao sredstvo unutrašnjeg oslobođenja.
''I don't mean to sound cruel or vicious, but I am, so that's the way it comes out''

Re: Julius Evola - jedan esej o pobuni protiv savremenog sveta

#4
Sve što sam stariji, to sam netolerantniji, tako da u zadnje vrijeme kod Evole i još nekih pisaca nalazim ideje koje djelim sa njima. Iako imam osjećaj da je Evola ponekad pojednostavljivao neke stvari, koje su suštinski mnogo kompleksnije, opet je imao dosta zanimljivih ideja koje idu u samu srž stvari. No, ipak je mnogo napisao, tako da ne vredi još govoriti mnogo.

Usput, mislim da si napravio grešku ovde
a Evolu, savršeno društveno uređenje Zlatnog Doba bilo bi ono na čijem vrhu bi stajali Božanski Kraljevi, podrđani od strane solarnog sveštenstva


Zlatno Doba kod Evole je kada svaki čovjek ima dodir sa Božanskim, a Srebreno doba je kada su kraljevi, koji su jedini povezani sa Božanskim, na čelu naroda.


Die Lehre von den 4 Zeitaltern:

Seit dem Verfall Hyperboreas und seinem auch geografischen „Untergang“ durchlief die Menschheit folgende 4 Zeitalter:

a) das Goldene Zeitalter: Zeitalter des gottähnlichen Menschen, der mit den geheimen Kräften des Universums direkt in Verbindung stand und aus heutiger Sich „übermenschliche“ Fähigkeiten und Kräfte entwickelte

b) das silberne Zeitalter: Zeitalter der Könige - nur noch sie hatten den Zugang zu den göttlichen Kräften

c) das eherne Zeitalter: Zeitalter der Soldaten - viele Herrscher stürtzten die Könige, aber die geheimen Kräfte gingen im Aufstand verloren - Werte der Gewalt und des Krieges um der Macht willen siegen über das Göttliche

d) das eiserne Zeitalter: Zeitalter der Händler und der Masse - die Händlerkaste regiert: der Materialismus siegt über alle geistigen Werte.
Fear is failure, and the forerunner of failure.

If Power asks why, then is Power weakness.

Re: Julius Evola - jedan esej o pobuni protiv savremenog sveta

#7
Mlada hiperborejanska generacija brzo uči.


Tako čujem, a i vidim. :)
d) das eiserne Zeitalter: Zeitalter der Händler und der Masse - die Händlerkaste regiert: der Materialismus siegt über alle geistigen Werte.


Posebno se ovde Evola potpuno slaže sa Klagesom.

Sve što sam stariji, to sam netolerantniji, tako da u zadnje vrijeme kod Evole i još nekih pisaca nalazim ideje koje djelim sa njima. Iako imam osjećaj da je Evola ponekad pojednostavljivao neke stvari, koje su suštinski mnogo kompleksnije, opet je imao dosta zanimljivih ideja koje idu u samu srž stvari. No, ipak je mnogo napisao, tako da ne vredi još govoriti mnogo.


Jeste pojednostavljivao, ali silom prilika, budući je znao s kime ima posla.No, njegove ideje su danas aktuelnije nego ikad.I neophodne.Simptomatično je da one prolaze najbolje kod onih koji samo pričaju, anemaju, da ne upotrebim težu reč, srce da ih sprovedu prvo kod sebe, a onda i dalje.Težak posao.
''I don't mean to sound cruel or vicious, but I am, so that's the way it comes out''

Re: Julius Evola - jedan esej o pobuni protiv savremenog sveta

#8
Tako čujem, a i vidim. :)


:cheers:

Posebno se ovde Evola potpuno slaže sa Klagesom.

Slažem se i ja, no, ja sumnjam da će ikad i doći Zlatno doba, osim za one koji su odlučili da krenu istrajno za tim ciljem, bez obzira na posledice.


Jeste pojednostavljivao, ali silom prilika, budući je znao s kime ima posla.No, njegove ideje su danas aktuelnije nego ikad.I neophodne.Simptomatično je da one prolaze najbolje kod onih koji samo pričaju, anemaju, da ne upotrebim težu reč, srce da ih sprovedu prvo kod sebe, a onda i dalje.Težak posao.


Tako je uglavnom sa većinom malo radikalnijih ideja, ne samo kod Evole. Isto tako je lepo čitati knjige o Tantri, mislim na ozbiljne knjige, a ne na one u kojima je tantra predstavljena kao vrsta seksualne joge, ali slabo će se ko usuditi da krene tim putem, jer za takav put trebaš dobar želudac imati, kao što mi jedan pametan čiča reče. No niti je tantra za svakog, niti CC. :D Posle ponedeljaka ćemo malo više razviti ovu diskusiju, sada odoh da fatam ženske. 8)
Fear is failure, and the forerunner of failure.

If Power asks why, then is Power weakness.

Re: Julius Evola - jedan esej o pobuni protiv savremenog sveta

#11
Izdavačka kuća Ukronija je objavila i Sedžvikovu studiju o predstavnicima tradicionalizma "Protiv modernog sveta". Sasvim lepo štivo, lepo obrađeno, dosta detalja, informativno. Dosta stranica je posvećeno Genonu i Evoli. Od Kalajića preporučujem: Evropska ideologija, Poslednji Evropljani, Uporište i deo romana Kosmotvorac: Kodeks prvog stupnja Ordo Explorarum. Nisam pročitao Mapu antiutopija. Ako neko zna gde je mogu nabaviti.
Sramota je glamur odustajanja od bestidnosti.

Re: Julius Evola - jedan esej o pobuni protiv savremenog sveta

#12
A Kalajic i okultizam? Da li se pokojni Kalajic bavio praksom ili je ostao samo na pisanju o Genonu i Evoli, i njihovom "dovodjenju" u nasu zemlju, tj. upoznavanju jugoslovenskih citalaca sa njima i njihovim delima? Kalajic je, cini mi se, pisao predgovor i za jedno delo Elifasa Levija... Da li je mozda poznato (starijim clanovima foruma koji pamte vremena od pre 15-20-25 i vise godina i koji su mozda i upoznali Kalajica licno) da se on za zivota bavio nekom okultno-magijskom praksom?

Re: Julius Evola - jedan esej o pobuni protiv savremenog sveta

#13
Kalajić je pisao pogovor za Elifasovu Misteriju kabale, ali i za Anđela sa zapadnog prozora Gustava Mejrinka. Koliko je meni poznato Kalajić se nije isticao kao bavitelj nečim, kao neko ko je prodavao nekakve tehnike i slično pa u tom smislu on nije okultista, ali duhovno jeste okultista. Ko zna, možda je intimno nešto radio ali verujem da se podvrgavao nekoj vrsti treninga.
Sramota je glamur odustajanja od bestidnosti.