Re: Kastaneda

#97
Za mene je Kastaneda nesumnjiv, jer ima značajnu etičku potku i snagu iskaza. Ipak, s druge strane, meni su njegovi sledbenici, uostalom kao i većina raznih sledbenika, više nego sumnjivi. Uglavnom sam rekao na samom početku ove teme to šta imam u vezi sa predmetom i mojim iskustvom. Kastanedine misli i iskustva su značajan reper za neku vrstu inteligentnog konsultovanja, ali nisam siguran da je moguće slediti njegov put na način koji je on opisao jer prosto nemamo tu situaciju. Obuka svakog iz te grupe je na neki način jedinstvena i specifična. Oni ne izvode neke strandardizovane rituale već sve zavisi od sklopa mnogih okolnosti, duha, moći, lične moći, energije itd. Kastaneda je koristan kao bitan etički reper ukoliko se čovek nečim bavi, ali nečim u čemu je jasno utemeljen.

Eto, i ja sad mogu da odem u fucking Sonoru da se lomatam, bajagi jurim moć i da od svega na kraju dobijem ujed neke pustinjske škorpije ili me opljačkaju još na autobuskoj stanici. A neku gljivicu ili travku ne-daj-bože da turim u usta jer u Sonori nema ko da mi ispere želudac, osim ako se volšebno ne ukaže neki Don Hortenzijo ili tako nekako.... a možda baš tada AL odluči da reče još koju, ili Džibril možda ima neku naknadnu poslanicu Allahovu....
Sramota je glamur odustajanja od bestidnosti.

Re: Kastaneda

#98
Iskustvo koje sam imao sa tehnikom rekapitulacije je bilo veoma intenzivno i veoma oslobadjajuce.Nisam radio, naravno, sto zbog nedostatka vremena, sto zbog lenjosti, veliki deo svoje proslosti; ali usredsredio sam se na to da povratim energiju i emocije koje su bile vezane za neke unutarporodicne stvari sa kojima mi je bilo veoma tesko da se suocim racionalno, i koje su drzale blokiranim ogromnu kolicinu energije.
Ono sto me zaprepastilo jeste, sto vec prvi put, nije bilo efekta u stilu svesnog, racionalnog, vracanja energije, vec sam se zaista nsao ponovo u ti situacijama i ponovo doziveo stvari koje su se desile pre mnogo godina; ne znam da li mogu da prenesem osecaj BIVANJA tamo, ne samo fizicki osecaj, vec i ponovno dozivljavanje i najsitnije misli i emocije koje su bile prisutne u tim trenucima.
Rezultat toga je bio nepogresivi osecaj vracanja energije u telo, kao kad se voda koja tece uliva u posudu i puni je; doslovno tako; istovremeno, desilo se da ljudi koji su bili upleteni u te situacije polako blede i nestaju.Isprva sam mislio da nestaje svaka prisutnost i vezanost za te ljude, ali ne: posle nekog vremena sam shvatio da su nestale slike o tim ljudima koje sam imao u to vreme, zajedno sa emocijama, negativnim i pozitivnim jednako.
Tesko je opistai ponovni dozivljaj emotivnih i mentalnih stanja od pre mnogo godina; kazem, veoma intenzivno i oslobadjajuce.Po intenzitetu jedino mogu da uporedim neke prakse iz Fraternitas Borealis, kao sto je Hodocasce do Velikih Majki.
Ono sto je bitno jeste da rekapitulacija sluzi za vracanje nergije iz kako negativnih, tako i pozitivnih situacija, jer i tuga i sreca podjednako vezuju svest i dusu.
''I don't mean to sound cruel or vicious, but I am, so that's the way it comes out''

Re: Kastaneda

#99
Stojane,

U svojim postovima izneo si deo svog iskustva (u vezi tehnike rekapitulacije) i vlastitog
odnosa prema Karlosovom liku i delu, i to mi se čini kao iskren, konstruktivan
i nesebičan doprinos diskusiji sa tvoje strane.
................

To isto čini i Baron (Ševalje), kao i mnogi drugi diskutanti na ovom topiku, što
upućuje na zaključak da je ova izvanredna tema prilično ozbiljno shvaćena od većine učesnika
diskusije, pa bi možda bilo dobro da taj početni polet i energiju koju nosi ova rasprava
usmerimo u onom pravcu koji će nam najviše pogodovati.

Zato, ukoliko mi je to kao diskutantu dozvoljeno, osećajući da nam se uokolo šunja
i bezazleno smeši sama Gospođa Namera, još jednom pozivam diskutante
da budemo pragmatični i iznosimo naša vlastita mišljenja,
iskustva
i prosudbe o onome o čemu Kastaneda piše u svojim knjigama (o drevnom
indijanskom znanju drevnih Tolteka o vračanju -vidovnjaštvu koje mu je prenešeno
preko don Huana
i njegovog kruga učitelja), tako da iz tog gotovo neiscrpnog magijsko-metafizičkog rudnika,
kopajući
i
prekopavajući ga, iskopamo ono što
nam može koristiti u našim magijskim i životnim ciljevima.

............

Ševalje,

Tvoje iskustvo sa rekapitulacijom smatram dragocenim i do sad najvrednijim doprinosom
u raspravi.
(Dok je kod Stojana rezultat u igri sa Učenjima drevnih Tolteka za sad nerešen -0 : 0, kod tebe je 1 : 0, u korist Učenja.)
Nakon tako fascinatnog doživljaja sa rekapitulacijom, nije nikakvo čudo što si toliko ubeđen u vrednost Učenja.
Nego, zanima me da li si možda probao neke druge prakse i sa kakvim rezultatima.
Posebno me golica da li si probao tehniku sanjanja (moju omiljenu, i za sad jedinu koju upražnjavam)
Tako nam Vrhovni Mag pomogao!!!

Re: Kastaneda

#100
Nisam radio sa sanjanjem; bar ne aktivno, ako ne racunas lucidne snove koji mi se javljaju sve cesce u poslednje vreme.Dosao sam do toga da vidim svoje ruke u snu nekoliko puta, ali nista dalje od toga.Bilo bi lepo da nam prenses svoja iskustva sa sanjanjem.
No, pratim uputstvo koje je, doduse, obradila Florinda Doner: u moju spavacu sobu, u kojoj radim Hiperborejske prakse i u kojoj primam informacije putem snova, ne ulazi NIKO.To je iskljucivo moj prostor, ili sto bi rekao David Blank u svom eseju ''Feral Sorcerer'', to je moja jazbina, i samo moja.
Imao sam, sa druge strane, zanimljiva iskustva sa nedelanjem; ne znam da li sam uspeo da zaustavim svet, ali iskustvo je bilo dramaticno.Tesko je recima preneti osecaj jedinstva sa okolnom prirodom (radio sam to duboko u sumi, sam, nocu u sitne sate); savrseno jasno vidjenje realnosti koja postoji iza ove vidljive realnosti(setices se da je don Huan rekao: ''Receno je da je ovaj svet iluzija; medjutim, nije''), osecaj, putem tog jedinstva da je sve zivo: svako drvo, svaka biljcica, svaki list, svaki molekul vazduha oko mene-kao da disem zajedno sa ogromnim zivim organzimom koji je , u jedinstvu, podeljen na milijarde sitnih delica.
Svakome bih preporucio da ode u prirodu, na planinu ili duboko u kakvu sumu, te da oseti Moc i da shvati koliko istine ima u onome sto je don Huan rekao, da, nocu, ne duva vetar, duva samo Moc.Nadalje sam postao svestan malih, zivih stvorenja, koja su aktivna nocu, i svakakvih zvukova koje ona ispustaju; ranije bih se toga plasio, a tad sam im uputio unutrasnji poziv da dodju do mene, nadajuci se da nisu ''samo'' zivotinje.
Mozda sam sledece jutro bio nagradjen: video sam kako, na moje oci, soko hvata goluba u letu i nosi ga u svoju jazbinu, negde pod zbunjem i jede ga.Don Huan bi to nazvao Znakom, kojim je Moc meni dala do znanja da je aminovala moje prisustvo u tom delu sume, koji od tada osecam kao ''moj'', to jeste, osecam sebe kao cuvara tog mesta, a sebe bratom zivih bica i duhova koji to mesto naseljavaju.Neko bi mogao da upita kakva je korist od ovakvog iskustva ili sta sam dobio time; racionalno, odnosno svesno, zadivljujuce iskustvo , a podsvesno, ogromnu dozu energije i promenu: to iskustvo me zaista pormenilo na neki nacin.
Ono sto me zacudilo jeste otpor na koji sam naisao kod ljudi koji tvrde da se bave magikom; kazu da je to nemoguce, da tako nesto ne postoji, da toga nema; doduse, cuo sam i da je nemoguce razgovarati sa stanovnicima Zemlje Mrtvih(dakle, voudon je uzaludan), da je nemoguce leciti na daljinu ili na bilo koji nacin uticati na druge delove Univerzuma.Takvima mogu samo da citiram Satyricon: ''To the mountains!''
''I don't mean to sound cruel or vicious, but I am, so that's the way it comes out''

Re: Kastaneda

#101
Chevalieux Noir wrote:Svakome bih preporucio da ode u prirodu, na planinu ili duboko u kakvu sumu, te da oseti Moc i da shvati koliko istine ima u onome sto je don Huan rekao, da, nocu, ne duva vetar, duva samo Moc.


U ravnici vetar zaista noću ne duva.

Nadalje sam postao svestan malih, zivih stvorenja, koja su aktivna nocu, i svakakvih zvukova koje ona ispustaju; ranije bih se toga plasio, a tad sam im uputio unutrasnji poziv da dodju do mene, nadajuci se da nisu ''samo'' zivotinje.
Mozda sam sledece jutro bio nagradjen: video sam kako, na moje oci, soko hvata goluba u letu i nosi ga u svoju jazbinu, negde pod zbunjem i jede ga.Don Huan bi to nazvao Znakom, kojim je Moc meni dala do znanja da je aminovala moje prisustvo u tom delu sume, koji od tada osecam kao ''moj'', to jeste, osecam sebe kao cuvara tog mesta, a sebe bratom zivih bica i duhova koji to mesto naseljavaju.


Pre neku zoru, šipčivši punom svešču (čisto zbog kontrole disanja, da ne bih lipsala), posmatrah kako, na pustom ćošku Trga i Kneza, mačor uhvati goluba u letu i poče da ga trga i jede ispod jedne od žardinjera. Jesam li ja sad... :?
'Many that live deserve death. And some that die deserve life. Can you give it to them? Then do not be too eager to deal out death in judgement. For even the very wise cannot see all ends.'

Re: Kastaneda

#102
U ravnici vetar zaista noću ne duva.


Cudno, mene ubi onomad skoro kad bese kisovito i hladno u Batajnici.

Pre neku zoru, šipčivši punom svešču (čisto zbog kontrole disanja, da ne bih lipsala), posmatrah kako, na pustom ćošku Trga i Kneza, mačor uhvati goluba u letu i poče da ga trga i jede ispod jedne od žardinjera. Jesam li ja sad...


Ko zna?Sad cu, haripoterovski, sto rece dobri Mihajlo Zivotni, reci da razmislis o mogucem znacenju toga.
''I don't mean to sound cruel or vicious, but I am, so that's the way it comes out''

Re: Kastaneda

#103
Chevalieux Noir wrote:
U ravnici vetar zaista noću ne duva.


Cudno, mene ubi onomad skoro kad bese kisovito i hladno u Batajnici.


Drugo je kad su oluje i druge nepogode. Doduše nisam sigurna ni za Košavu. Ima neka fora sa prestankom vetra čim se smrkne, ali moguće je da to važi za običan dan u kojem duva običan vetrićak.

Pre neku zoru, šipčivši punom svešču (čisto zbog kontrole disanja, da ne bih lipsala), posmatrah kako, na pustom ćošku Trga i Kneza, mačor uhvati goluba u letu i poče da ga trga i jede ispod jedne od žardinjera. Jesam li ja sad...


Ko zna?Sad cu, haripoterovski, sto rece dobri Mihajlo Zivotni, reci da razmislis o mogucem znacenju toga.


Mah, samo provociram. :D Nema značenja, osim jeze koja me protresla. Istovremeno se javila empatija prema golubu u agoniji, divljenje veštini i gracioznosti mačke tokom celog čina i užas zbog takvog ustrojstva stvari. Zaobišla sam celu scenu, što da ne bih uplašila mačku, što da bih sebe poštedela pojačanog haotičnog iskustva. Nisam mogla da spasem goluba, pošto sam bila predaleko - ali se nakratko upitah imam li ja uopšte prava u taj odnos da se mešam. Scena se nije odigrala zbog mog posmatračkog prisustva, već se dogodilo ono što je trebalo da se dogodi. Nikakav Znak ja tu ne vidim, osim večnog pitanja onog ljudskog u meni:

Čini mi se vekovima
Vuk sa ovcom nešto ima

Kad je vidi kako pase
Vuk naprosto ne zna za se

Ovca kad mu vidi oči
Ni da bekne ni da skoči

Ovca ne sme da se brani
Vuk se njenim strahom hrani

Ne razumem te odnose
Ni zašto se ne podnose
'Many that live deserve death. And some that die deserve life. Can you give it to them? Then do not be too eager to deal out death in judgement. For even the very wise cannot see all ends.'

Re: Kastaneda

#104
Chevalieux Noir wrote:Ono sto me zaprepastilo jeste, sto vec prvi put, nije bilo efekta u stilu svesnog, racionalnog, vracanja energije, vec sam se zaista nsao ponovo u ti situacijama i ponovo doziveo stvari koje su se desile pre mnogo godina; ne znam da li mogu da prenesem osecaj BIVANJA tamo, ne samo fizicki osecaj, vec i ponovno dozivljavanje i najsitnije misli i emocije koje su bile prisutne u tim trenucima.
Rezultat toga je bio nepogresivi osecaj vracanja energije u telo, kao kad se voda koja tece uliva u posudu i puni je; doslovno tako; istovremeno, desilo se da ljudi koji su bili upleteni u te situacije polako blede i nestaju.Isprva sam mislio da nestaje svaka prisutnost i vezanost za te ljude, ali ne: posle nekog vremena sam shvatio da su nestale slike o tim ljudima koje sam imao u to vreme, zajedno sa emocijama, negativnim i pozitivnim jednako.
Tesko je opistai ponovni dozivljaj emotivnih i mentalnih stanja od pre mnogo godina; kazem, veoma intenzivno i oslobadjajuce.Po intenzitetu jedino mogu da uporedim neke prakse iz Fraternitas Borealis, kao sto je Hodocasce do Velikih Majki.
Ono sto je bitno jeste da rekapitulacija sluzi za vracanje nergije iz kako negativnih, tako i pozitivnih situacija, jer i tuga i sreca podjednako vezuju svest i dusu.



Budući da smo po nešto i radili zajedno imam nekakav uvid u to kako ti doživljavaš svet i na kakav način radiš. E upravo to mi govori da je ovde pre u pitanju tvoja lična sposobnost i spremnost da uđeš duboko pravo u problem nego li sama tehnika kako ju je Kastaneda opisao. Mislim da ni sam naprosto nisi spreman da prihvatiš, iako ti je očito iz iskustva, koliko malo tebi treba pa da se otisneš u zemlju sa one druge strane. To što iskustveno to znaš verovatno i izaziva lenjost koju pominješ, jer dobro znaš da ulazak u duboke vode znači promenu, a inercija se opire promeni.

Tebi je bilo lako da rekapituliraš svoje iskustvo na takav način, a inače, opis ukazuje na identičnost iskustva sa sajentološkim praksama, jer kada se čovek suoči sa situacijom koja je uzrok problema u potpunosti, naboj vezan za nju se prazni. U pitanju je sasvim prirodan i opšti zakon, koji je očigledno Hubbard pokupio iz neke od okultnih škola čija je učenja preradio i uključio u fundus sajentoloških tehnika. Vremenski, Kastaneda je mogao da bude i Dujanetičar i Sajentolog, i ne mali broj "indijanskih" tehnika koje on opisuje se poklapa sa sajentološkim. E sad, da li je on uzeo ideje od Hubbarda ili nekog drugog okultiste i pripisao ih DOn Huanu, ili je bilo upravo obratno, za delotvornost tih tehnika nimalo nema veze. Očigledno je da su delotvorne, pa ko god da ih je izmislio i stavio u ovu ili onu odeću.

MEđutim, to što si ti tako lako uleteo u srce svog problema i tako ga rešio, ne znači da su svi u stanju da to urade. Mislim da je mnogo veći problem pojedinačna, lična spremnost, nego li nivo delotvornosti tehnike na objektivnoj ravni, jer taj nivo očito zavisi od onog prvog, spremnosti pojedinca.
Shine! Shine!
The lights of good works shine!
The watch before the city gates...

Re: Kastaneda

#105
Rua wrote:Pre neku zoru, šipčivši punom svešču (čisto zbog kontrole disanja, da ne bih lipsala), posmatrah kako, na pustom ćošku Trga i Kneza, mačor uhvati goluba u letu i poče da ga trga i jede ispod jedne od žardinjera. Jesam li ja sad... :?


Pa sad, ako si to doživela u nedelju ujutro, posle našeg razilaska, i ako je mačor iskočio iz žardinjere, onda jesi, na potpuno drugim kanalima, opasna veštica, ili si osim preko fakulteta nečim drugim vezana sa mojom gospojom koja je tako isto u Knezu gledala mačora i žrtvu, samo perje ostalo.
Shine! Shine!
The lights of good works shine!
The watch before the city gates...

Re: Kastaneda

#106
Jeste, u nedeljnu zoru. Ne znam odakle je iskočio, pošto mi je pogled uhvatio sam skok. Mada, mislim da to nije ništa neuobičajeno, pošto mi je radno mesto puno golubijeg perja, kao uostalom i ceo Knez. Što me podseti na još jedan naslov iz Zone sumraka "Mačke će zavladati svetom!!!" :metka:

Pozdrav gospoji! :mah: Ona bila posmatrač iste scene u prostoru i vremenu ili neke druge?
'Many that live deserve death. And some that die deserve life. Can you give it to them? Then do not be too eager to deal out death in judgement. For even the very wise cannot see all ends.'

Re: Kastaneda

#107
ŠEVALJE NAPISAO:
“Svakome bih preporucio da ode u prirodu, na planinu ili duboko u kakvu sumu, te da oseti
Moc i da shvati koliko istine ima u onome sto je don Huan rekao, da, nocu, ne duva vetar, duva samo Moc.”
..............

Moć duva i noću i danju, i tuda i svuda, ... ali je ne «registrujemo» jer smo blokirani našim «štitovima»,
zauzeti smo našim «unutrašnjim monologom".

Ipak, na nekim mestima Moć je gušća, uticajnija, primetnija ...
Naročito noću ... naročito u šumama ...

Međutim, ne smemo zanemariti ni činjenicu da noć, šuma, planina, nepoznati predeli,
neuobičajeno
ponašanje, nove i iznenadne situacije, itd, itd, ...
utiču na ono što don Huan naziva «pokretanje skupne tačke».

Evo da ga citiramo:
«Objasnio je da su vračevi vidovnjaci iz davnine, uz pomoć viđenja , prvi primetili da
neuobičajeno
ponašanje izaziva potres skupne tačke. Uskoro su otkrili da, ukoliko se
neuobičajeno
ponašanje upražnjava sistematski i mudro usmerava, ono može da natera skupnu tačku da se pokrene.»


A pokretanje skupne tačke za posledicu ima povišenu svest (ukoliko je pomeranje neznatno), ili stanje druge
pažnje,
odnosno sanjanje (ukoliko je kretanje osetnije).

ŠEVALJE NAPISAO:
“Nisam radio sa sanjanjem; bar ne aktivno, ako ne racunas lucidne
snove koji mi se javljaju sve cesce u poslednje vreme.Dosao sam do toga da vidim
svoje ruke u snu nekoliko puta, ali nista dalje od toga.Bilo bi lepo da nam prenses svoja iskustva sa sanjanjem.”
.............

Lucidni snovi su «prethodnica» sanjanja.
Znak da već kucaš na prvu kapiju sanjanja koja samo što se nije otvorila.
Gotovo da ti zavidim na lepoti i krasoti koja te čeka kad ti se te čarobne dveri raskrile.

Moja iskustva sa sanjanjem počela su još u detinjstvu, onako spontano, ali dosta retko.
Ti rani pupoljci su se u mladosti i kasnijim godinama razvili u najdivnije cvetove
koje mogu da zamislim.
Hoću da kažem da je sanjanje nešto najlepše pod kapom nebeskom.
Nešto neuporedivo!
Zapravo moglo bi se možda uporediti sa zadovoljstvom
koje, valjda, Bogo oseća dok stvara i prekraja Svet.
(To zadovljstvo koje sanjanje nudi jedino podređujem ovozemaljskoj ljubavi
prema jednoj divnoj osobi koju stavljam malčice iznad tog našeg Tvorca)
...............
Al, o tim mojim šetnjama po «carstvu nebeskom» ćemo drugom prilikom, ...
odoh sad da sanjam...
Tako nam Vrhovni Mag pomogao!!!

Re: Kastaneda

#108
Rua wrote:Jeste, u nedeljnu zoru. Ne znam odakle je iskočio, pošto mi je pogled uhvatio sam skok. Mada, mislim da to nije ništa neuobičajeno, pošto mi je radno mesto puno golubijeg perja, kao uostalom i ceo Knez. Što me podseti na još jedan naslov iz Zone sumraka "Mačke će zavladati svetom!!!" :metka:

Pozdrav gospoji! :mah: Ona bila posmatrač iste scene u prostoru i vremenu ili neke druge?


Pre mnogo godina, sedela u Knezu na žardinjeri i pored nje je zobao golub. Bljesak iz šipraga u toj žardinjeri i ostade samo perje.
Shine! Shine!
The lights of good works shine!
The watch before the city gates...

Re: Kastaneda

#109
O SANJANJU

S obzirom na važnost i veliku zanimljivost tehnike sanjanja, koju i lično
praktikujem, predlažem da se, ukoliko pored Ševaljea ima i drugih zainteresovnih za tu
magijsku praksu, u nastavku diskusije malo detaljnije zadržimo na toj tehnici.

Stoga bi ovaj post bio neka vrsta kratkog uvoda u tu materiju.
..........

Prema don Huanu sanjanje je jedna od najvažnijih (ako ne i najvažnija) tehnika
za
voljno pokretanje skupne tačke (tačke u kojoj se skupljaju i interpretiraju opažanja), dok je voljno i kontrolisano pokretanje i
zadržavanje skupne tačke u novo-dostignutom položaju
suštinski cilj bavljenja magijom (čarobni kalauz koji otvara
brave svih Svetova).

Sanjanje se upražnjava kontrolom budnosti, odnosno snova.
Vežbanje je skroz jednostavno i ne zahteva nikakav poseban napor,
osim
žestoke namere i usredsređenosti na to da
zadržimo uobičajenu svest i budnost pri prelasku u ono što nazivamo san, ili da
tu uobičajenu budnost i svest „probudimo“ za vreme dok sanjamo tkz. „obične“
snove.
A kada zadržimo uobičajenu svest pri prelasku u san, ili kada probudimo uobičajenu svest u toku
trajanja običnog sna, sledeći cilj je što duže održati budnost i imati
„kontrolu“ nad sadržajem sna.

Kao što rekoh u prošlom postu, kod mene su se „buđenja“ u snu počela dešavati
još
u (kasnom) detinjstvu (nekoliko puta u nekoliko godina),
uvek spontano i nenamerno.
Sadržaji snova prilikom tih „ranih radova“ nisu bili baš senzacionalni
(bili su to uglavnom statični prizori krajolika iz mog susedstva),
a
ni budnost tada nije baš predugo trajala (mogla se meriti sekundama).
Ono što ih je izdvajalo u odnosu na obične snove bila je njihova upečatljiva
realističnost, kolorističnost i (gotovo) umetnička lepota,
te laka upamtljivost
(mogućnost njihovog prisećanja bila je slična onoj kod prisećanja stvarnih doživljaja).

Međutim, prva ozbiljnija buđenja u snovima susrela su me u
ranoj mladosti, tako da je, godinama kasnije, u vreme upoznavanja sa Kastanedinim knjigama
prvi put izdatim na prostorima ex YU, moje iskustvo sa sanjanjem bilo već poprilično.

U Karlosovoj literaturi prvi put naiđoh na iskustva koja ne samo da su bila
slična
mojim, nego su ih čak neuporedivo i nezamislivo nadmašivala.
Tako nam Vrhovni Mag pomogao!!!

Re: Kastaneda

#110
Budući da smo po nešto i radili zajedno imam nekakav uvid u to kako ti doživljavaš svet i na kakav način radiš. E upravo to mi govori da je ovde pre u pitanju tvoja lična sposobnost i spremnost da uđeš duboko pravo u problem nego li sama tehnika kako ju je Kastaneda opisao. Mislim da ni sam naprosto nisi spreman da prihvatiš, iako ti je očito iz iskustva, koliko malo tebi treba pa da se otisneš u zemlju sa one druge strane. To što iskustveno to znaš verovatno i izaziva lenjost koju pominješ, jer dobro znaš da ulazak u duboke vode znači promenu, a inercija se opire promeni.


To stoji svakako-slazem se da je aspektika cudo, a skoro sam radio i kliring seansu sa cudesnim rezultatima, pricacu ti.Moguce da je don Hunaova tehnika bila okidac koji mi je u tom trenutku bio potreban.Za moju lenjost i ne sanjas koliko si u pravu, nazalost.

Tebi je bilo lako da rekapituliraš svoje iskustvo na takav način, a inače, opis ukazuje na identičnost iskustva sa sajentološkim praksama, jer kada se čovek suoči sa situacijom koja je uzrok problema u potpunosti, naboj vezan za nju se prazni. U pitanju je sasvim prirodan i opšti zakon, koji je očigledno Hubbard pokupio iz neke od okultnih škola čija je učenja preradio i uključio u fundus sajentoloških tehnika. Vremenski, Kastaneda je mogao da bude i Dujanetičar i Sajentolog, i ne mali broj "indijanskih" tehnika koje on opisuje se poklapa sa sajentološkim. E sad, da li je on uzeo ideje od Hubbarda ili nekog drugog okultiste i pripisao ih DOn Huanu, ili je bilo upravo obratno, za delotvornost tih tehnika nimalo nema veze. Očigledno je da su delotvorne, pa ko god da ih je izmislio i stavio u ovu ili onu odeću.


Naravno; mislim da su sve prave tehnike, one koje rade i produkuju rezultate, slicne i dolaze iz istog izvora.

MEđutim, to što si ti tako lako uleteo u srce svog problema i tako ga rešio, ne znači da su svi u stanju da to urade. Mislim da je mnogo veći problem pojedinačna, lična spremnost, nego li nivo delotvornosti tehnike na objektivnoj ravni, jer taj nivo očito zavisi od onog prvog, spremnosti pojedinca.


Ko zna?Mozda je bio u pitanju trenutak, mozda sam bas tad bio spreman za to; ali svakako je takodje jedinstven osecaj jedinstva sa prirodom kao zivim organizmom.
''I don't mean to sound cruel or vicious, but I am, so that's the way it comes out''

Re: Kastaneda

#111
VANja wrote:Stojane,
U svojim postovima izneo si deo svog iskustva (u vezi tehnike rekapitulacije) i vlastitog
odnosa prema Karlosovom liku i delu, i to mi se čini kao iskren, konstruktivan
i nesebičan doprinos diskusiji sa tvoje strane.
(Dok je kod Stojana rezultat u igri sa Učenjima drevnih Tolteka za sad nerešen -0 : 0, kod tebe je 1 : 0, u korist Učenja.)


Dear Vanja, mislim da je moj skor odličan s obzirom da ja uopšte nemam nameru da se ozbiljnije bavim izučavanjem dela Karlosa Kastanede niti da praktikujem stvari koje je on u svojim knjigama opisao. Njegov put je njegov put a moj je put je samo moj. Mogu da mu se divim, da ga poštujem, da saznajem dosta toga iz njegovih knjiga, ali moja traganja i delovanja idu nekim drugim tokom. Ne pada mi napamet da menjam moj osnovni pravac samo zato što mi se u jednom trenutku nečiji iskaz učinio superiornim. Želim dobar vetar u jedrima tvoje namere.
Sramota je glamur odustajanja od bestidnosti.

Re: Kastaneda

#112
Prema don Huanu sanjanje je jedna od najvažnijih (ako ne i najvažnija) tehnika
za
voljno pokretanje skupne tačke (tačke u kojoj se skupljaju i interpretiraju opažanja), dok je voljno i kontrolisano pokretanje i
zadržavanje skupne tačke u novo-dostignutom položaju
suštinski cilj bavljenja magijom (čarobni kalauz koji otvara
brave svih Svetova).


Upravo tako; cilj i jeste da izadjemo iz naseg sveta, odnosno ljudske paradigme i upoznamo se sa Spoljnim svetom.Mozda bi najbolja slika toga bila scena iz Galdijatora, kad on krece prema vratima koja vode u Zemlju Mrtvih; s ove strane, uslovno receno, sve je staticno; iza Kapije, duvaju jaki vetrovi koji savijaju drvece.
''I don't mean to sound cruel or vicious, but I am, so that's the way it comes out''