Da se zapljunemo....

#1
Pa, sta da kazem, posto smo svi u kako-tako ''zrelim'' godinama, da vidimo gde smo, sta smo, sta smo postigli, sta bi jos da uradimo i tako; koliko smo od nekadasnjih planova i zelja uspeli da ostvarimo, jesmo li na pola puta ili smo postigli sta smo hgteli, na sta smo ponosni, a sta bi menjali?
Odakle poceti?Recimo od toga da mi se nije ostvarilo nista sto sam ja hteo, ili bolje reci ono sto sam mislio da sam hteo.Umesto toga, stvari koje sam ja kapirao kao ''negativne''-razocarenja u ljude, prekid prijateljstava zbog banalnih razloga (ili su to bila ''prijateljstva''), ulazak novih ljudi u zivot...sad kad pogledam uzvodno, mogu cista srca da kazem da sam potpuno ispunjen i da sam postigao sve sto sam zaista hteo, odnosno ono sto mi je bila Volja.Napredovao sam, odnosno dobio vece odgovornosti i obaveze u okviru Redova u kojima sluzim; imam grupu ljudi koje vodim u okviru sistema praksi kojima se bavimo, stekao sam nove i dokazano istinske prijatelje, a moj Majstor i prijatelj mi je rekao da je ponosan, jer sam postao srediste gnostickog zracenja za koje je on znao da mogu da postanem.To mi je jedino bitno.Srecan sam sto sam prelomio, doneo odluku i sad znam sta mi je apsolutni zivotni prioritet.
Ne znam sta ce doneti buducnost, niti o tome preterano razmisljam, sem osnovnih pitanja kao sto su opstanak u ovom svetu putem zaradjivanja para itd.; proslost nije bitna jer je, upravo, proslost; nastojim da zivim sada i ovde i odrzim mir koji sam nasao.Jedino moram da poradim na urodjenoj lenjosti.Mislim, da je iskorenim u najvecoj mogucoj meri.
''I don't mean to sound cruel or vicious, but I am, so that's the way it comes out''

Re: Da se zapljunemo....

#3
Pa dobro. Jeo sam govna, tim rečima, voleo sam ga, mislim, taj život. I još ga se sećam. Sada postoji valjda samo ljubav i još poneka iluzija. Ili je to opet samo zamajac od poslednje spoznaje prošlog vikenda? Ne znam, do sada se to sve mnogo brže praznilo i ja brže - bolje uletao u stara sranja. Sad nekako mirno stoji.

A ono, zračenje, grupa ljudi i sl... pa nemam pojma, poslednjih 20+ godina je to uvek bilo tako, deluje da je super stvar, ljudi napreduju, i tako to, pa onda neko prestane, oni ili ja, nemam pojma. Važno je da je lepo. I da đubre polako otpada uz put.

Tjah, još neko? :twisted: :twisted:
Shine! Shine!
The lights of good works shine!
The watch before the city gates...

Re: Da se zapljunemo....

#4
Rado, ali jos sam u nezrelim godinama :D

interesantno, sta je da je
ne zelim da se vracam unazad,
ide se napred...
dapache, 8) svet mi se sve vise otkriva,
iznenadjuje i fascinira me...
I oni tripovi - "bilo mi je strava kad sam bio klinac a sad nista ne valja"
kod mene ne postoje...
A da se razumemo, bilo mi je strava kad sam bila klinka :D
:masa:

svako vreme ima svoje prednosti i mane,
covek se kroz zivot brusi,
kao dijamant 8) :) :dada:
it's a kind of unique bliss...