#1
NIšta ako ovo,ako ono,to je samo linguistička masturbacija ,da izvineš,a srpski jezik sam po sebi nije uopšte logičan,zato mani se toga. ;)
stvar je u suštini vrlo jednostavna:Ne postoje dokazi ni za postojanje ,a vala niti za nepostojanje boga,zašto onda u bilo šta vjerovati?Nisam biolog,ako grešim neka me neko ispravi,ali evo jedan primjer za manjak dokaza za ne-postojanje boga.Područje koje istražuje nastanak na zemlji je abiogeneza,ako se ne varam,a vrlo je jasno,makar na počektku zašto se nastanak ne može tako lako dokazati,a to je zato što se mi služimo atristotelovom logikom koja npr kaže,sada skroz banalno,"iz a pod ovim uslovima proizlazi b"tako nešto slično.A sada teško je razumeti ako iz ne-života nastaje život,pogotovo kada mi pokušavamo da razumijemo toliko apstraktne i nerazmuljive pojmove kao što je to "ništa","bog" itd.A što se tiče dokaze za postojanje,o tome neću ni da pišem,jer svako ko imalo ima veze o nauci i njenim metoda,može da ukapira zašto to ije moguće.
Znači zašto uopšte vjerovati kada možeš da kažeš "ne znam"?
Fear is failure, and the forerunner of failure.

If Power asks why, then is Power weakness.

#2
Potnia Theron wrote::lol: Sitch, vidim ti si vecheras bash dobio inspiraciju! Oficijalno te proglashavam novim Horonzonom! Prvo cu odmah da te povuchem za ushi i isprashim motkom po dupetu: ko te bre uchio da je srpski nelogichan jezik?! I tog shto te uchio cu da isprashim motikom po dupetu! Srpski je jako logichan jezik, samo ga treba dovoljno poznavati (no pun intended).
A shto se postojanja boga tiche, ne treba ti nikakva abiogeneze, aristotelova logika ili baba Julkina gushchija supa. Ja cu ti reci:

POSTOJIM!!!

:worship:


Nemoj molim te da me proglašavaš novim Horonzonom,jer Horonzon je glup i zao, ja sam samo jedno od toga,a glup nisam,pa ti sada razmisli. :twisted: A što se tiče motike,ja nisam mazohista,puno ti hvala na ponudi.Mada mogu ti samo reći "pazi,malaaa",jer jedino ću ja imati razlog da ti isprašim dupe motikom,samo što to zvuči malo čudno kada ja to kažem,jer mogu da zamislim šta će ljudi da pomisle,zato neću da nastavim jer bih postao vrlo bezobrazan i to bi ti najvjerovatnije bilo neprijatno. ;)Da je srpski nelogičan me nije niko učio,rođeni sam autodidakt,zato sam ja to sam primjetio.Ja poznajem dovoljno srpski jezik da bih se mogao sa nekim sporazumjeti,a to mi je i najvažnije.Sa gramatikom itd se nisam bas mnogo pozabavio,iako imam ovde nekoliko knjiga na tu temu,ali nemam dovoljno vremena,a ni volje trenutno da ih proučima,ali zato sam vrlo osjećajan kada je u pitanju logika.Neco ;(,evo tebi jedan primjer:Naime,ako želim da kažem da u Kragujevcu nisam bio,ja ću reći,a ti takođe "Ja nikada nisam bio/bila u Kragujevcu",što je logički netačno,ali opet ti ne možeš reći logički tačnu verziju "ja sam nikada bio u kragujevcu",zato što ova verzija nije korektna zbog osnovnog pravila da u srpskom jeziku da reči poput "ništa,niko,nikad itd" zahtevaju dodatne "ne" uz sebe. "-" i "-" stvaraju "+"!
Što se tiče zadnje rečenice izvini,ali ja ne razumem kakve ona veze ima sa onim što sam ja gore napisao.
Fear is failure, and the forerunner of failure.

If Power asks why, then is Power weakness.

#3
Lol, Stich! Bulseye! Elem, OK, ima nekih nelogichnosti u srpskom jeziku (kao na primer ta dupla negacija), ali to je samo pitanje pravila gramatike. Dakle, ako nauchish gramatiku, shvaticesh da je jako logichan jezik. Isto je i sa nemachkim (za koji verujem da ti je blizi): ko ne poznaje gramatiku nemachkog jezika, moze reci da je nelogichan, komplikovan, chudan, ruzan... A u sushtini to je jedan izuzetno lep, precizan i logichan jezik...samo treba nauchiti gramatiku. Dakle dragi moj, poenta je: ne mozesh ocenjivati "logichnost" jednog jezika ako nisi dobro upucen u gramatiku, jer je gramatika bitna (ako ne i najbitnija) komponenta istog. Aj' sad da zavrshimo s ovim diskursom :)
"Niste svesna bića, niti istinski postojite
sve dok niste voljni da rizikujete čak i zdrav razum
u ime svog postojanja
."
-F. Herbert

#4
Heh,pa naravno da je pitanje pravila gramatika,ali ipak je nelogično,kao da pravila moraju da budu logična,zar ne?UOstalom,nemoj da vjeruješ,rekao sam ti,jer odmah u startu griješiš da mi njemački više leži od srpskog. ;)
Teško će biti da je nekome bilo koji jezik bliži od maternjeg.
Pa vidiš da mogu da ocjenjujem.MOgao bih ti sada napisati tri puta duži post od prethodnog,ali nemam ni ja više volje,nego,hajde da završimo sa ovim diskursom. :twisted:
Fear is failure, and the forerunner of failure.

If Power asks why, then is Power weakness.

#5
Sitch Boe wrote:
Potnia Theron wrote::lol: Sitch, vidim ti si vecheras bash dobio inspiraciju! Oficijalno te proglashavam novim Horonzonom! Prvo cu odmah da te povuchem za ushi i isprashim motkom po dupetu: ko te bre uchio da je srpski nelogichan jezik?! I tog shto te uchio cu da isprashim motikom po dupetu! Srpski je jako logichan jezik, samo ga treba dovoljno poznavati (no pun intended).
A shto se postojanja boga tiche, ne treba ti nikakva abiogeneze, aristotelova logika ili baba Julkina gushchija supa. Ja cu ti reci:

POSTOJIM!!!

:worship:


Nemoj molim te da me proglašavaš novim Horonzonom,jer Horonzon je glup i zao, ja sam samo jedno od toga,a glup nisam,pa ti sada razmisli. :twisted: A što se tiče motike,ja nisam mazohista,puno ti hvala na ponudi.Mada mogu ti samo reći "pazi,malaaa",jer jedino ću ja imati razlog da ti isprašim dupe motikom,samo što to zvuči malo čudno kada ja to kažem,jer mogu da zamislim šta će ljudi da pomisle,zato neću da nastavim jer bih postao vrlo bezobrazan i to bi ti najvjerovatnije bilo neprijatno. ;)Da je srpski nelogičan me nije niko učio,rođeni sam autodidakt,zato sam ja to sam primjetio.Ja poznajem dovoljno srpski jezik da bih se mogao sa nekim sporazumjeti,a to mi je i najvažnije.Sa gramatikom itd se nisam bas mnogo pozabavio,iako imam ovde nekoliko knjiga na tu temu,ali nemam dovoljno vremena,a ni volje trenutno da ih proučima,ali zato sam vrlo osjećajan kada je u pitanju logika.Neco ;(,evo tebi jedan primjer:Naime,ako želim da kažem da u Kragujevcu nisam bio,ja ću reći,a ti takođe "Ja nikada nisam bio/bila u Kragujevcu",što je logički netačno,ali opet ti ne možeš reći logički tačnu verziju "ja sam nikada bio u kragujevcu",zato što ova verzija nije korektna zbog osnovnog pravila da u srpskom jeziku da reči poput "ništa,niko,nikad itd" zahtevaju dodatne "ne" uz sebe. "-" i "-" stvaraju "+"!
Što se tiče zadnje rečenice izvini,ali ja ne razumem kakve ona veze ima sa onim što sam ja gore napisao.


Počneš da paziš na ono što pišeš, pa počneš polako da razumevaš i maternji jezik. Napravio si krdo jezičkih i čisto pravopisnih grešaka. Da pomenem samo da ne odvajaš reči posle zareza i ostalih interpunkcijskih znakova kada kucaš.
Shine! Shine!
The lights of good works shine!
The watch before the city gates...

#7
I josh si jednu logichku greshku napravio: zapravo ima mnooooogo mnoooooogo ljudi kojima je neki drugi jezik blizi od maternjeg. Kad smo vec kod maternjeg, shta zapravo znachi "maternji jezik"? Da li je to jezik kojim govori tvoja majka? Ako je tako, shta ako je nechija majka poliglota? A koji je onda njen "maternji jezik"? Onaj kojim govori njena majka??? I da li se uopshte "maternji jezik" nasledjuje po majci ili svaka majka moze sama da izabere koji ce biti "maternji jezik" njene dece?
Zapravo cela ova papazjanija u vezi "maternjeg jezika" me je oduvek fascinirala, ali nikad nisam nashla suvisli odgovor... Anyone?
"Niste svesna bića, niti istinski postojite
sve dok niste voljni da rizikujete čak i zdrav razum
u ime svog postojanja
."
-F. Herbert

#8
Sitch Boe wrote:Ma dobro,ali ono što sam rekao u vezi logike stoji.


Jock.

Naprosto ne uspevaš da razlikuješ elemente srpskog (a i nekih drugih slovenskih) jezika. Reč koja podrazumeva negaciju radnje je glagol dok je reč koja označava širu vremensku odrednicu, u zavisnosti od sklopa rečenice, prilog, pridev ili koješta drugo. U slučaju koji si naveo, "nikada" i "nisam bio u" uopšte nisu u međusobnoj negaciji. Nikada služi da šire pojasni da nisi bio u tom gradu. Nisi bio i nisi bio. Nikada samo dodatno objašnjava tu činjenicu, potvrđuje da pravilo nema izuzetaka.

Samo ako misliš da jezik mora da bude jednosmeran i da nema slojevitost, može da se zahteva "logička" jednosmernost i doslednost. Negacija negacije je samo u delu matematičke logike pozitivna tvrdnja. U široj logici ne znači da je to, već samo poricanje negacije, ali u ma kom jeziku, ne mora da bude ni to. A kamoli srpskom. Dakle, primer koji si naveo nije dvostruka negacija. Primer može da se poredi sa opisom boje ili zvuka ili ma čega što može da se opiše. Recimo svetlo ili tamno zeleno.
To je vrlo slična jezička konstrukcija (po smislu a ne strukturi) kao "Nikada nisam bio u".

Nikada nisam propustio, e to već ima logičku vrednost negiranja negacije, ali samo utoliko što je pozitivan izraz "propustiti" inherentno vrednovan kao negativan. No, dodaj još jedan "negativan" termin, recimo smrt, pa zamisli rečenicu "nikada nisam propustio smrt". Hajde objasni to! A u pitanju je savršeno logična i jednoznačna rečenica u bukvalnom značenju. Ali ako pogledaš u iole šira značenja upotrebljenih reči, dobijaš višesmislenu zagonetku.

Samo da ti ukažem, ovakve egzibicije postoje ama u svakom jeziku, pa čak i u programskim. :mua:
Shine! Shine!
The lights of good works shine!
The watch before the city gates...

#9
Potnia Theron wrote:I josh si jednu logichku greshku napravio: zapravo ima mnooooogo mnoooooogo ljudi kojima je neki drugi jezik blizi od maternjeg. Kad smo vec kod maternjeg, shta zapravo znachi "maternji jezik"? Da li je to jezik kojim govori tvoja majka? Ako je tako, shta ako je nechija majka poliglota? A koji je onda njen "maternji jezik"? Onaj kojim govori njena majka??? I da li se uopshte "maternji jezik" nasledjuje po majci ili svaka majka moze sama da izabere koji ce biti "maternji jezik" njene dece?
Zapravo cela ova papazjanija u vezi "maternjeg jezika" me je oduvek fascinirala, ali nikad nisam nashla suvisli odgovor... Anyone?


Šta se zbiva sa siročićima?

Ne postoji suvisli odgovor.

Ne postoji olovka.

zmmzzz!~
Shine! Shine!
The lights of good works shine!
The watch before the city gates...

#11
Potnia Theron wrote:@ARTHuR :ave: za gornji post! Odlichno formulisano!



Još da ti prestaneš da shushtish... :deka: :oklagija: :struja:
Shine! Shine!
The lights of good works shine!
The watch before the city gates...

#12
ARTHuR wrote:
Potnia Theron wrote:@ARTHuR :ave: za gornji post! Odlichno formulisano!



Još da ti prestaneš da shushtish... :deka: :oklagija: :struja:


You lost me there... :?
"Niste svesna bića, niti istinski postojite
sve dok niste voljni da rizikujete čak i zdrav razum
u ime svog postojanja
."
-F. Herbert

#13
ARTHuR wrote:
Sitch Boe wrote:Ma dobro,ali ono što sam rekao u vezi logike stoji.


Jock.

Naprosto ne uspevaš da razlikuješ elemente srpskog (a i nekih drugih slovenskih) jezika. Reč koja podrazumeva negaciju radnje je glagol dok je reč koja označava širu vremensku odrednicu, u zavisnosti od sklopa rečenice, prilog, pridev ili koješta drugo. U slučaju koji si naveo, "nikada" i "nisam bio u" uopšte nisu u međusobnoj negaciji. Nikada služi da šire pojasni da nisi bio u tom gradu. Nisi bio i nisi bio. Nikada samo dodatno objašnjava tu činjenicu, potvrđuje da pravilo nema izuzetaka.

Samo ako misliš da jezik mora da bude jednosmeran i da nema slojevitost, može da se zahteva "logička" jednosmernost i doslednost. Negacija negacije je samo u delu matematičke logike pozitivna tvrdnja. U široj logici ne znači da je to, već samo poricanje negacije, ali u ma kom jeziku, ne mora da bude ni to. A kamoli srpskom. Dakle, primer koji si naveo nije dvostruka negacija. Primer može da se poredi sa opisom boje ili zvuka ili ma čega što može da se opiše. Recimo svetlo ili tamno zeleno.
To je vrlo slična jezička konstrukcija (po smislu a ne strukturi) kao "Nikada nisam bio u".

Nikada nisam propustio, e to već ima logičku vrednost negiranja negacije, ali samo utoliko što je pozitivan izraz "propustiti" inherentno vrednovan kao negativan. No, dodaj još jedan "negativan" termin, recimo smrt, pa zamisli rečenicu "nikada nisam propustio smrt". Hajde objasni to! A u pitanju je savršeno logična i jednoznačna rečenica u bukvalnom značenju. Ali ako pogledaš u iole šira značenja upotrebljenih reči, dobijaš višesmislenu zagonetku.

Samo da ti ukažem, ovakve egzibicije postoje ama u svakom jeziku, pa čak i u programskim. :mua:

U pravu si,moj primjer pravila dvostruke negacije nije baš bio adekvatan jer se tu ne govori bukvalno o dvostrukom negiranju,ali nije važno sada,znam da u matematici postoji slična vrsta negacija...

Ne mislim da jezik treba da bude "jednosmeran",ali mi je bila pala ta negacija napamet koja npr ne postoji u njemačkom,makar ne u tom smislu.



I josh si jednu logichku greshku napravio: zapravo ima mnooooogo mnoooooogo ljudi kojima je neki drugi jezik blizi od maternjeg. Kad smo vec kod maternjeg, shta zapravo znachi "maternji jezik"? Da li je to jezik kojim govori tvoja majka? Ako je tako, shta ako je nechija majka poliglota? A koji je onda njen "maternji jezik"? Onaj kojim govori njena majka??? I da li se uopshte "maternji jezik" nasledjuje po majci ili svaka majka moze sama da izabere koji ce biti "maternji jezik" njene dece?
Zapravo cela ova papazjanija u vezi "maternjeg jezika" me je oduvek fascinirala, ali nikad nisam nashla suvisli odgovor... Anyone?

Ne moraš sada početi da barataš sa "logično" ili "nelogičnO" stalno,pa čak i kada ne odgovara situaciji.
Moja je greška što nisam bio dovoljno koncizan,ali samo to.Ako je neko rodjen u nekoj drzavi i u njoj živio nekoliko godina,kao što sam ja rođen u bosni i u njoj živio 12 godina,onda nema šanse da ti neki jezik bude bliži od tog s kjim si odrastao.Iako ja,kada pričam njemački,mislim na njemačkom,opet to nije to kao sa srpskim jezikom.
Fear is failure, and the forerunner of failure.

If Power asks why, then is Power weakness.

#14
Pa naravno da nije...za srpski te vezuju izvesna osecanja. Dacu ti kao primer svog starijeg brata, koji je rodjen i detinjstvo proveo u Nemachkoj. On sad pricha i razmishlja na srpskom, ali (kao shto si i sam rekao) "opet to nije to kao sa" (u njegovom sluchaju nemachkim) jezikom. Ili pak u mom sluchaju: iako sam rodjena i odrasla u "majchici Srbiji", jako lepa secanja i osecanja me vezuju za Makedoniju, tako da se i dan danas trudim da kad god mogu prochitam neshto ili popricham sa nekim na makedonskom (koji je, uzgred budi recheno josh nelogichniji od srpskog). ;)
"Niste svesna bića, niti istinski postojite
sve dok niste voljni da rizikujete čak i zdrav razum
u ime svog postojanja
."
-F. Herbert

#15
Jezik po sebi ne moze da bude logičan pošto je naprosto živ i ne prestaje da se razvija uporedo sa čovekom. Neki jezici možda imaju jednostavnija i, matematički gledano, logičnija gramatička ili pravopisna pravila, ali ih sa druge strane kolju "izuzeci", ili pak bogatstvo sinonima. Naš (hrbo-srvatski) je specifican po tome sto ima fonetetsko pismo najjednostavnije na svetu (zapravo, dva komada), pravopis prepun kojekakvih začkoljica od glasovnih promena, dosta komplikovanu gramatiku (padeži, tri roda...), četiri akcenta + dužina (i njihovih kombinacija koje tvore mnoštvo narečja), slobodnu sintaksu... Razvijao se pod najrazličitijim mogućim uticajima, od indoevropskih korena, preko proto-slovenske baze, pa do paleobalkanskih, latinskih, starogrčkih (iz kojih su proizasle romanske, germanske, a u poslednje vreme sve češće i engleske izvedenice), a takođe je pregurao i uticaje ugro-finske (mađarski) i altajske (turski) grupe jezika. Sve ovo ga čini izuzetno bogatim i raznolikim. I, ma koliko se neki trudili da ne bude tako, i dalje funkcioniše kao ceo, otvoren i razumljiv na ne tako maloj teritoriji.

No, da se vratim na dvostruku (ponekad i višestruku) negaciju. Pravilo je jednostavno, čak logicno - i - ne daju plus, dakle, negacije se međusobno ne ponistavaju. A ovo je baš zgodno, pošto nam pruža mogućnost dvosmislica (i višesmislica), što je još jedan način obogaćivanja jezika, a samim time i čoveka koji se njim služi, tačnije, pruža mogućnost razvoju inteligencije.

Što se nemeckog tiče, ne divanim ga, pa nemam pojma o tome kakav je. Ono što jesam čula, jeste da mu je književni izuzetno bogat, te da neka velika dela, poput Getea i sl, zapravo i nema smisla čitati u bilo kojem prevodu. Meni, ovako sa strane, deluje poprilično rogobatno sa svim onim rečima koje tvore mnogoslovne kilometarske složenice koje ne mogu da uhvatim ni za glavu, ni za rep, te kao vredna domaćica nisam u stanju da si prevedem ni najjednostavnije uputstvo za spremanje Knorr supe iz kesice :((
'Many that live deserve death. And some that die deserve life. Can you give it to them? Then do not be too eager to deal out death in judgement. For even the very wise cannot see all ends.'

#16
:rispekta: heh, ne divanim ga ni ja (na zalost)... U principu se vecina ljudi "zali" na njegovu rogobatnost, no ja smatram da je samo pitanje iskustva, tj. shto ga duze slushash, to ga sve milozvuchnije chujesh. Gramatika mu je poprilichno zamrshena: 4 padeza +chlanovi; pridevi se menjaju na tri nachina (jaka, slaba i meshovita promena); aktiv, pasiv + 6 vremena i silne promene glagola (i njihovi izuzeci)... ma ne znam shta sve ne. A da ne pominjem one kovanice koje iz nekog razloga nikad ne znache ono shto na prvi pogled pomislish. Dodushe, upravo te kovanice su jedna od lepota nemachkog jezika - sa samo jednom rechju mozesh da kazesh neshto za shta bi ti u nashem jeziku trebala chitava rechenica.
A da se ne razvezem o poeziji...nikad je nisam ni chitala ni ljubila preterano, ali ima da nauchim taj shvapski ako ni zbog chega drugog, a ono da mogu da chitam njihovu poeziju u svom izvornom obliku...
"Niste svesna bića, niti istinski postojite
sve dok niste voljni da rizikujete čak i zdrav razum
u ime svog postojanja
."
-F. Herbert