Slovenski praznici

#1
ZIMA

Koljada - Zimski solsticij
većina se slaže da reč potiče od latinske reči "calendae" što je značilo odnosno predstavljalo prvih 10 dana bilo kog meseca.Neki, ipak, veruju da je reč izvedena iz reči "Kolo" ili točak - slično kao što je i "Yule" anglo-saksonska reč za točak.Originalno ime ovog praznika je možda "Ovsen". Ovaj praznik je bio ispunjen veseljem i bio je velika pijanka da se tako izrazim.Povorke ljudi maskiranih u životinje (ponekad i muskaraca obucenih u zene i obrnuto) su obilazile selo. Često su bili praćeni "jarcem" - jarećom glavom, pravom ili obično napravljenom i napunjenom postavljenom na štap. Osoba koja bi držala "jarca" bi bila prekrivena ćebetom da odigra ulogu. Ponekad dete na konjskim leđima - simbol preporođenog sunca - bi ih pratilo; konja bi obično glumila dva mlada čoveka u kostimima konja. Jedan od upućenih bi nosio solarni simbol za predenje ,u unutrašnjosti osvetljen od strane sveće, na štapu. Kasnije kada je Hrišćanstvo stupilo na scenu, vrteće "sunce" je postalo zvezda.
Ova neobična grupa bi stala i pevala Koljadarske pesme od kuće do kuće.U ove pesme su obično bile uključene invokacije "Koljadi", bogu ili boginji praznika,pohvale i veličanje i dobre želje,traženje milostinje i pretnje za uskraćivanje ili odbijanje.Milostinje, takođe zvane "koljada", su obično bile u obliku peciva (kolača) ili ti "korovki" oblikovanih u krave ili koze.Ponekad su bile u obliku samo glave te životinje, ali često su opisane kako imaju i rogove i repove i sve ostalo.Korovki su tradicionalno pečeni od strane starih ljudi u kući,baba i deda.
"Trikovi" onih koji nisu bili nagrađeni su mogli biti poprilično brutalni: Smeće bi bilo donošeno iz celog sela i nagomilano ispred kapije uvredljivog domaćina, njihova kapija bi nekad bila otkinuta i bačena u najbližu vodu ili bi stoka bila odvođena.
U Poljskoj jedan pevač bi nosio hrpu grančica lešnika i pošto bi otpevao pesmu koljada, bi nežno pogodio svog domaćina ili domaćicu sa malim štapićem glasno želeći "Na shchestia, na zdravia, na tot Noviy Reek" (sreća,zdravlje,u Novoj godini). Mala grančica bi bila ostavljena kod tog farmera koji bi je zakucao iznad vrata za imućnost i zdravlje.
Lomače bi nekada bile zapaljene i mrtvi preci bili zamoljeni da uđu i da se ugreju.Oponašane sahrane su održavane,gde se osoba koja se pretvara da je mrtva unosi u kuću u sred oba i smejanja i jadikovanja. Ponekad se čak koristio i pravi leš. Jedna mlada devojka bi bila izabrana i tradicija bi je naterala da poljubi leš u usne. Ako je korišćen odglumljeni, ne pravi leš,ta osoba bi skočila nakon što je poljubljena - simbol ponovnog rođenja.
Praznična hrana je bila kut'ia,tradicionalna hrana za sahrane koja se sastoji od celih semenki (žito) i svinjetine. Celo seme je univerzumski simbol - "seme kao misteriozni sadržalac novog života".
Zadnjeg dana koljada sezone u Poljskoj, svi neoženjeni muškarci u selu bi se okupili zajedno da se upute ka Ovsu (zob).Nemoguće je rešiti ih se kašičicom ovsa; potrebna je barem posuda zapremine 7 litara.Farmer bi bio oprezan to veče i čuvao bi svoje semenje preko noći,jer bi pevači mogli da ga pokradu što je deo večernjeg običaja. Od novca koji su dobili prodajom ovsa muškarci bi angažovali muzičare i organizovali veliku igranku u selu tokom pred-prolećnog festivalskog perioda.

------------------------------------------------------------------

Novogodišnji dan - originalno na Zimskom sosticiju,Novogodišnji dan je smatran za najmoćnije vreme za predskazivanje.Tradicionalna Novogodišnja divinacija se zvala podbljunaja ili "ispod tanjira".U ovo vreme se tradicionalno jela svinjetina.

******************************************************************

PROLEĆE

Strinennia - 9. Mart. Glinene slike Ševa (ptica) su se pravile, njihove glave su premazivane medom i posute nekim šljokicama nečim blistavim lažnim zlatom možda. Nošene su kroz selo u sred pevanja vesnjanki, invokacije Proleća. Za ptice se mislilo da donose proleće sa svojim povratkom. Deci su davani kolači u obliku ptica da ih bacaju u vazduh dok izgovaraju "Vrane su došle."Ponekad su ovi kolači vezivani za motke ili stubove u baštama.Pečenje ovih kolača bi trebalo da osigura to da se ptice vrate.

------------------------------------------------------------------

Maslenica (eng."Butter woman") od reči Maslo što znači buter, puter. Originalno je praktikovano na prolećnu ravnodnevnicu, ali kasnije se slavila nedelju pre uskršnjeg posta.Maslenica ponekad zvana Shrovetide, je bilo slavlje vraćajućeg svetla, vreme igara i takmičenja, posebno jahanja konja, obaranja ruke,klizajuće i oponašajuće bitke. To je bilo vreme za zaštitu i pročišćujuće rituale i vreme pohlepe,nepristojnosti i razlaganja.
Na početku proslava, kukuruzna lutka u prirodnoj veličini bi bila napravljena kao personifikacija praznika.Lutka bi bila dozvana,invocirana i dobrodošla imenom Maslenica. Ponekad pijani seljanin bi bio izabran umesto lutke da predstavlja Maslenicu.On bi ili bio obučen u žensku odeću ili u običnu na koju su svuda prišiveni zvončići.Njegovo lice bi bilo namazano garežom i postavili bi ga da sedi na točku koji je položen na motku unutar saonica.Vino i kolači bi ga okružili i što više ljudi bi ga pratilo u drugim saonicama.Masa ljudi bi ih pratila peške,smejući se, igrajući i pevajući ritualne pesme.Kukuruzne Maslenice su takođe vožene u nosilima,kolicima ili saonicama praćene masom slavljenika.
Mnogi običaji u čast sunca su bili uključeni u proslavama,kao što je paljenje lomače,guranje točka čija je osovinska motka u stvari baklja ili kruženje po selu sa bakljama na konjskim leđima.Zgrade na farmi su takođe bile zaokružene u ovo vreme,ili sa religioznom ikonom ili sa metlama,čisteći oko čitavog poseda tri puta da se stvori magični krug koji je štitio od bolesti i zlih duhova.
Tradicionalno, kuća i štala su čišćene i dekorisane i praznična hrana kao što su bliny (palačinke), kulich (sladak hleb) and paskha (hleb sa sirom u obliku piramide) su spremani. Specijalne vekne hleba su pravljene i davane stoki da jedu kako bi ih zaštitili od nečistih duhova.Kozuli,kolači u obliku stoke,jarčeva, itd. su spremani i jedeni da bi se povecao broj stada ili krda.Jaja su ukrašavana i kotrljana po zemlji da bi se prenela plodnost sa jajeta na zemlju.Običajno menjanje partnera (svingeri) koje se pojavilo u ovo doba je služilo da se pojača plodnost i životinja i seljana takođe.
Maslenica se smatrala kao doba koje je služilo za pročišćenje.Sva so se spremala za sledeću godinu, pošto se so koristila za čišćenje i lečenje.Ritualne kupke da se pripreme za nastojeće radove u poljima su takođe obavljane pre izlaska sunca i praćene su kađenjem u dimu smreke.
Još jedan važan deo Slovenskih rituala je obrok na sahranama.Velika gozba je pripremljena i doneta na groblje gde je pojedena kroz smeh i jadikovanje.Hrana je uvek ostavljena za mrtve.U Istočno Evropskom ritualu,pogrebna i ceremonija plodnosti su isprepletene.Za Volosa,boga krda,mnogi smatraju da je isti bog kao i Veles,podzemnog božanstva.
Na kraju nedelje Maslenica (ako je lutka korišćena) je odneta na polje,van sela,obično gde su zimski usevi posejani.Tamo je uništena, ili tako što se rastrgne i bačena u polje ili zapaljena.Ovo je poslednji trag ranijeg kulta umirućeg i uskrsnutog Boga, Volos verovatno, čija je smrt donela život poljima.Bog je uvek uništen sa smehom pošto je takva smrt ustvari donosila život.Manje lutke su takođe pravljene za individualna domaćinstva koje su takođe rastrzane na kraju nedelje i date stoki da pojede.ovo se radilo da bi se osigurala njihova plodnost a običajna vrbina grana koja im se davala je služila da ih zaštiti za celu narednu godinu.

---------------------------------------------------------------------

Krasnaja Gorka - "lep" ili "crveni" mali brežuljak - Nedelja (kao dan) posle Uskrsa.U Rusiji žena koja drži crveno jaje i okruglu veknu hleba bi se okrenula ka istoku i otpevala prolećnu pesmu.Kasnije,lutka koja predstavlja Marzenu, babu Zimu,je nošena na ivicu sela i bačena ili uništena.Xorovodi,Ruski kružni plesovi,su počeli na ovaj dan kao i Prolećne pesme igre; Ženski izvođač bi ušao u centar kruga i oponašao šivenje,širenje,itd...lana sve do prela.Ona i svi u krugu bi pevali:

Budi dobro,budi dobro,moj lane.
Budi dobro,moj beli lane.

Ovo je oblik simpatetične magije da se osigura obilna žetva lana.

-----------------------------------------------------------------

Radunica - Drugi Utorak posle Uskrsa.ovaj praznik je originalno poznat kao Nav Dien (Dan mrtvih) i bio je dvogodišnji praznik, proslavljali su se preci.Originalni datumi ovih praznika su verovatno veče uoči Maja i veče uoči Novembra.Uobičajeno su se proslavljali na grobljima kroz mnogo ritualnog jadikovanja.Nuđena su često jaja mrtvima,i ostavljana na groblju.

-----------------------------------------------------------------------

Penjanje (uzlazak) - 40 dana posle Uskrsa.Ovaj dan je možda originalno padao na veče uoči Maja i bio vezan sa Nav Dien praznikom.Na ovaj dan su ponovo pravljeni kolači u obliku ševa.Posle večere nakon što bi se ljudi odmorili odnosili bi ove kolače u polja raža.Molitva bki bila ponuđena na svakoj strani polja,dok su ševe bacane u vazduh a ljudi plakali "Da moj raž raste visoko,što više!'' Ševe su onda pojedene.
Seoske devojke bi po običaju imitirale pesme prolećnih ptica.Pesme su pevane na suprotnim krajevima sela tako što jedan refren odgovara onom drugom.Kada se završi,još jedna pesma bi bila započeta u daljini i na ovaj način bi pesme putovale iz sela u selo.

----------------------------------------------------------------------

Dan svetog Đorđa (St. Egorij (George)) - 23. April George je grčka reč za farmera.Prvog dana je stoka odvođena na polja, tako što su ih terali macama (vrbama) koje su bile blagosiljane na Nedelju šake ili dlana.Smatralo se da se energija vrbe prebacuje na ovaj način na životinje, ili osobe, tako što se bičuju njome.
Ljudi hodaju po poljima i pevaju invokacije Egoriju moleći ga da zaštiti stoku od divljih životinja u polju i van polja.Ove invokacije su verovatno nastale kao molitve Velesu, vladaocu rogatih životinja, bogatstva i podzemlja. Nakon što bi stoka otišla, celo selo bi se okupilo zajedno na jedan svečani momenat.Neke od maca (vrba) su tada zabadane u polja raža da im daju snagu, a druge su donete kući da obezbede povratak stoke.
Egorij je praznik kojim dominiraju muškarci.Jedan ritual se sastojao od toga da stariji muškarac iz sela ode dole do reke i sakupi po jedan kamen za svaku životinju njihovom krdu.Onda bi to stavljali u vreću i okačili u dvorište govoreći:
Car polja,Carina polja,
Car šume,Carina šume,
Car vode,Carina vode,
Zaštiti moje stado (krdo),od zlog oka,
Od pakosnih ljudi,od divljih zveri,
I od svih drugih.

Uoči ovog praznika deca obavljaju vrstu poklade tako što pevaju od kuće do kuće za hranu, poklanjaju blagoslove onima koji su darežljivi i bacaju kletve na one koji nisu.
Ako su domaćini bili darežljivi deca bi im poželela 200 krava i 150 bikova za svakog.A ako su bili škrti,čuli bi ovo:
Ni domaćinstva,ni dvorišta
Ni jednog pera kokoške
Neka vam bog da bubašvabe i stenice.

-------------------------------------------------------------------------

Rusal'naia nedelja - originalno odmah nakon večeri uoči Maja, ovaj praznik se kasnije proslavljao 7. ili 8. nedelje posle uskrsa.Tokom ove nedelje Rusalke, ženski vodeni duhovi, su napuštale reke i odlazile u šume i polja.Za breze se smatralo da su izvor vegetativne moći i kuće su ukrašavane granama breza, i unutra i spolja.
U sredu tokom ovog praznika, devojke bi otišle u šumu i odabrale i obeležile breze.Sledeći dan Semik,donoseći pečena jaja i pivo,bi ukrasili odabrano drveće cvećem.Jedna posebna breza bi bila odabrana i uvrnuta, ukovrdžana.To jest, krajevi grana bi bili vezani u čvor i uvrnuti da formiraju pletenice i vence.Pržena jaja bi bila postavljena svuda oko breze dok Semikajas (pesme pevane samo na Semik) su pevane.Onda ceremonija kumica (kumit'sja) bi bila održana: Devojke bi ljubile jedna drugu kroz vence i zaklinjale bi se na prijateljstvo.Za ove čini se verovalo da osiguravaju doživotno prijateljstvo ili, ''kume''.
Ovo drvo bi nekad bilo ostavljeno u šumi a nekad sasečeno i doneto u selo. Muškarcima nije bilo dozvoljeno da diraju drvo.Ponekad bi obukli drvo u žensku odeću i/ili bi odsekli donje grane.Poneka je ovo drvo postavljeno u kuću kao gost.Ako je ostavljeno u šumi vrh drveta bii bio savijen i zavezan za travu na zemlji, da se obezbedi to da će se njegova sveta energija vratiti u zemlju. devojke bi pevale i igrale xorovod oko drveta.
Teranje Rusalki je bilo obavljano na kraju nedelje.Pravljene su lutke rusalki i rastrzane u poljima žita.
U Nedelju ove nedelje,devojke bi obavljale memorijalne rituale na grobovima svojih roditelja a kasnije podelile jaja između članova porodice. Onda bi sveta breza bila uklonjena iz sela i bačena u lokalnu reku ili potok. devojke bi skinule vence sa svojih glava i bacile ih u reku posle breze.Ako su venci otplovili to bi značilo da će ljubav doći iz pravca u kojem su ti venci otišli.Ako bi venac potonuo ta devojka bi umrla do sledeće godine.Ako je kružio,nesreća bi došla.

-------------------------------------------------------------

Semik - Četvrtak Rusalnaje nedelje.Ovo je dan kada se izvode sahrane za sve one koji još nisu odgovarajuće sahranjeni.

************************************************************************


LETO

Kupalo - Slavlje letnjeg solsticija.Kupalo dolazi iz reči kupati što znači kupati :-) i masovna kupanja su održavana ujutru na ovaj praznik.Na ovaj praznik sunce se navodno kupalo potapajući se u vode na horizontu.ovo je ispunjavalo vodu sunčevim moćima i zato su svi koji su se kupali absorbovali bar malo ove moći.
Vatra je bila sveta za stare Slovene i vatrama nikad nije bilo dozvoljeno da izađu.U svetilištima,vatre su dvorene od strane sveštenika i u kućama, čuvane od strane majke.Na veče uoči Kupala,ipak sve vatre su ugašene i ponovo upaljene ''novom vatrom''.Nova vatra je stvorena trenjem.Klin bi bio rotiran unutar rupe bloka od drveta napravljenog specijalno za ovu svrhu.Na nekim područjima životinje su žrtvovane na veče uoči Kupala i gozba pripremljena od njih potpuno od strane muškaraca bi bila podeljena svima.Lomače su paljene i parovi su preskakali preko njih.Smatralo se za dobro predskazanje braka ako par preskoči lomaču nepuštajući ruke jedno drugom.Stoka je terana kroz vatre kako bi se osigurala plodnost.
Na početku slavlja,slika Kupala bi bila napravljena od slamki,obučen kao žena i postavljen ispod svetog drveta.Na kraju festivala ta slika bi bila ritualno uništena spaljivanjem,''davljenjem'' ili rastrzanjem.Kasnije,detaljne oponašane sahrane su održavane.Dva čoveka koja se prave da su sveštenik i đakon bi kadili figuru, sa mešavinom balege i izgorenih starih cipela koje su gorene na uglju u glinenoj posudi.Sahrana je održana kroz mnogo jadikovanja i smejanja.
kupalo je period najmoćniji za sakupljanje magičnih i lekovitih biljaka.Smatralo se za jedino doba kada se prikuplja magična vatrena paprat.Na veče uoči Kupala,za cvet paprati se kaže da se penje na biljku i rasprsne u cvet,procveta.Svako ko bi ga se dočepao bi imao magične moći uključujući sposobnost da nađe blaga.Da bi se sakupila biljka, taj neko mora da iscrta magični krug oko biljke i da ignoriše podsmeh demona koji će pokušati da ga uplaše.Kupalo je obeležavao kraj Prolećnog festivala perioda koji je počinjao početkom marta.

-------------------------------------------------------------------------

Perunov dan - 20. jul. Na ovaj dan ljudska žrtva bi bila odabran glasanjem.Postoji zapis o sinu vikinga koji je bio izabran i viking je odbio da ga da.kao rezultat oboje su ubijeni.Ovaj dan se smatra kao ''Užasan'' praznik.Na žrtvu se gledalo kao na veliku potrebu da se smiri bog i da se spreči da uništava useve kasnim letnjim olujama.Bik je takođe bio žrtvovan i pojeden.

*********************************************************************

JESEN

Dan svetog Ilije - 2. avgust.U Ukrajini, ovaj dan je obeležavao početak jeseni.Govoreno je ''Do večere,leto je.Posle večere,jesen je.'' Ilija je vrlo blisko povezan sa Perunom i ovo je verovatno bio jedan od Perunovih praznika.Posle ovog dana plivanje nije bilo dozvojeno jer će Ilija prokleti svakoga koga nađe kako pliva posle njegovog danag veselja.

-------------------------------------------------------------------

Žetva - Praznici žetve su se pojavljivali bilo kad od 2. avgusta pa do jesenje ravnodnevnice i trajali su od 4 dana pa do nedelju dana.Mnogi rituali su skoncentrisani oko košenja i mlaćenja.Praznici žetve kod Slovena su bili mnogo više praktični nego ritualni.Pesme pevane u ovo vreme se skoro potpuno tiču rada ili pohvala domaćina i domaćice ili onoga ko je doneo nagradu.Radne partije zvane tolo'ka ili pomoi'su bile formirane i putovale su od farme do farme dok sav posao nije završen.Domaćin je bio obavezan da obezbedi hranu i zabavu.

---------------------------------------------------------------------

Yablochnyi/Medovoy Spas - ili ''Jabučni/Medni spasilac''.ovo je preko-četvrtni praznik između letnjeg solsticija i ravnodnevnice.Slavi bogatstvo žetve,kada su voće i med spremni za sakupljanje.Prvo voće i med uzet na ovaj dan i saće su blagosiljane.

---------------------------------------------------------------------------

Zaziuki - na ili oko 7. avgusta, moguće je da je isti praznik kao i Spas.Određena pažnja je posvećena prvom svežnju ili ti snopu (zazhinochnyi ili zazhinnyi) koji je obično unošen u kuću i mlaćen odvojeno.Ponekad je blagosiljan a onda pomešan nazad sa semenima.Kraj slavlja žetve se nazivao Dozinki.Poslednji svežanj (dozhinochnyi orotzhinnyi) je takođe donošen u kuću gde je ili ukrašavan cvećem i mašnama ili obučen u žensku odeću.onda je postavljen u ćošak blizu ulaza u kuću sve do 1. oktobra kada je dat stoki.Ponekad ceremonija poslednjeg svežnja je spajana sa ritualom koji okružuje malo parče polja koje je ostavljeno neposečeno.Duh žetve je prethodio kosače i krio se u neposečenom žitu.Ovaj mali deo je brada Volosa, boga životinja i imućstva.Neposečeni snopovi pšenice u Volosovoj bradi su ukrašavani mašnama i glave su bile savijene do zemlje u ritualu po imenu ''Kovrdžanje brade''.Za ovo se verovalo da šalje duha žetve ponovo u zemlju.So i hleb su tradicionalno bili ostavljani kao ponude Volosovoj bradi.

------------------------------------------------------------------------

Mokošin dan (Dan boginje Mokoš) - Mokoš je obožavana na petak između 25. oktobra i 1. novembra.Njoj su davane ponude u obliku povrća.

Re: Slovenski praznici

#3
24sata wrote:Poklade protiv zlih duhova
OBRED Stari paganski obredni običaj Bele poklade oživljen je poslednjih godina u Lozoviku i jaseničkom kraju. Nedelju uoči velikog Uskršnjeg posta, povorka mladih i dece s obrednim maskama plaši zle duhove, lupa klepetušama i pravi buku. Negativne sile rasteruju se vatrom i dimom.
11.03.2008

http://www.24sata.co.yu/